Opštinske novine

Дирекција трамваја и осветљења

945

већег броја трамвајских кола. Последња набавка 12 нових трамваја, која је извршена 1935 године, и поруџбина 20 нових аутобуса, који се већ испоручују, само је донекле помогло потребе и превоз многобројних путника, чији број стално расте, али остаје да се у том правцу још много учини и изврши набавка нових кола. Према подацима којима располаже Дирекција трамваја и осветљења, у Београду долази на сваких 10.000 становника, рачунајући и Земун, по 1,4 км трамвајске пруге^ а на сваки километар пруге свега 3,3 кола и нешто преко

становника годишње преко 200 до 300 вожњи и од 56 до 80 вагонкилометара. Но. постојећој дужини трамвајских пруга у БеоГраду потребно је и може се повећати број кола просечно са 50 °/о. То повећање кола утицало би јако на побољшање саобраћаја уопште и задовољило би стварне потребе путника. Код грађења нових пруга мора се повећавати и број кола у истом односу, а при обнављању старих поставља се и питање да ли је боље проширивати трамвајски саобраћај или уводити аутобусе и нова модерна средства тролејбусе. број трамВајских кола у саобраЂају и богон-киломатри

тџ

<М1

т?

1Ш

т*

ма®

1981

18» ^

4М* г""«:

«8» ' С

т? спе

: «»» ГТТГ

■ ; ■■■■■■■■■. ■■

200.000 вагонкилометара годишње. У поређењу са истим подацима већих европских градова, Београд са својим трамвајским саобраћајем стоји доста иза њих. Док би се за дужину трамвајских пруга могло рећи да је засада довољна, с обзиром на бро]' становника, али не и према површини града, дотле је број кола и број вагонкилометара очевидво недовољан. То се без неког нарочитог доказивања осећа и код нас у Дирекцији и код публике. Иа сваког становника у Београду пада просечно 180 вожњи годишње на трамвајима а предузеће му пружа само 30 вагонкилометара. То само потврђује да се становници Београда просечно не служе довољно трамвајем, али и да га не могу користити боље, јер немају на расположењу довољно вагонкилометара. По другим градовима долази на једног

Проблем трамвајског и аутобуског саобраћаја у Београду дошао је већ у такво стање, да му се ускоро мора дати коначно решење. У Дирекцији трамваја и осветљења ово питање је свестрано проучавано и постоје већ конкретни предлози за измене у досадашњем јавном саобраћају. Као прва и најпрешнија потреба истиче сс нитање рашчишКавања ужег центра, Теразија и Трга код Кнежевог Споменика, који ће и убудуће још дуго остати средиште града. Али је за сада много потребније и важније поправљати, уређивати и мењати саобраћај тамо где није добар, уредан и брз, па тек онда приступити променама и тамо где су саобраћајне прилике добре а трамваји као превозно средство нису пожељни. Та много преча и иужнија потреба је: удвостручО-вање колосека, Где данас постоје једноколосечне пруге (Вождовац,