Opštinske novine

2

У једињење Срба, Хрвата и Словенаца

885

пољи своје осећаје према Србији. Када је почео светски рат, Срби у Срему, Банату и Бачкој са радошћу су пратили српске победе, а ту своју радост многи од њих платише доцније својим животима, као и интернирањем у Араду и другим местима. После окупације Србије крајем 1915 године, наш је народ у Војводини с болом у души гледао завојевачке експедиције Немаца и Мађара, које су кроз Војводину пролазиле, преносећи често пута велики плен из Србије за Пешту и Беч. Кад је у бечком парламенту прочитана чувена Мајска декларација, дао је изјаву у име војвођанске српске народне радикалне странке њен претседник д-р Ђорђе Красојеви-Ц, да се Срби у Војводини солидаришу с овом декларацијом, али сматрају да многе појединости нису довољно прецизиране. Пошто је пробијен солунски фронт и српска и савезничка војска у свом налету допрле до Саве и Дунава, образован је у Новом Саду Српски народни одбор са задатком да сачува ред, личну и имовну безбедност грађанства после расула аустриске војске а до доласка српске војске, и да изврши припреме за оцепљење Баната, Бачке и Барање од Мађарске као и уједињење ових покрајина са Србијом. Овај одбор јавно је иступио 21 октобра .(4 новембра) 1918 године. Тога дана одржана је прва седница Српског народног одбора у Новом Саду и за претседника изабран је Јаша Томић, за потпретседнике Аркадије Варађанин и д-р Игњат Павлас. У одбору је било још 24 члана. Овај је одбор саставио проглас на народ у коме се вели ,,Ратна бура скршила је проклетство човечанства, скршила је оно нечовечно схватање, да јачи може владати слабијим. Али она проливена крв човекова уздигла је на својим таласима лозинку: да сваки народ има права сам одређивати својом судбином. Ово је схватање и право и човечно, али Је то потребно извести и стога што општи мир човечанства захтева да они потиштени буду задовољени и не изазивају опште трзавице и немире. Нажалост, српски народ у Угарској био је до сад у најстрашнијем положају мимо све народе. Он нема данас у угарском сабору ни једног јединог посланика, који је изабран вољом српског народа. Он није имао за воеме овога рата ни једног политичког листа, није имао ни једног јединог просветног па чак ни добротворног удружења. Свако састајање и договарање сматрано је за злочин. Један од најглавнијих задатака овога одбора би^е, да покрене српски политички лист и ради на том да доће што пре до слободно изабоане српске народне скупштине. ко^а ће мо^и одлучивати међу нама Србима у Угарској о правој жељи српскога народа". Одмах се приступило и организовању српских народних одбора по осталим местима, у којима живи наш народ, ма које вере био, и уједно је покренут Српски Лист, као орган Срп-

ског народног одбора, који се штампао у 12.000 примерака. 22 октобра стигло је у Нови Сад из мађарског ропства око 1500 српских војника и грађана, међу којима је био и потпоручник Бошко В. Павловик Он је наоружао један део српских војника и заузео све јавне зграде у Новом Саду, па је затим позвао команданта немачке војске да напусти Нови Сад, што је овај и учинио. Оснивањем стража од војника из редовне српске војске престала су пљачкања и отимања у вароши. Овим наоружаним српским војницима има се захвалити што су мостови који везују Нови Сад са Војводином остали неоштећени и неповређени. Кад је 27 октобра (9 новембра) ушао у Нови Сад један батаљон српске војске под командом мајора Војислава Бугарскога, народ је одушевљено дочекао српску в^Јску. На поздравни говор, који је упу+^ен срп?ко' војсци од стране Јаше Томи^а и д-р Павласа, одговорио је командант тога батаљона овим речима: „Српска војска доноси свима грађанима мирни и културни развитак; сви они који желе да раде, наћи ће у српској војсци свог искреног помагача". 12 новембра стигао је у Нови Сад на челу VIII пука командант Дунавске дивизије пуковник Драгомир Милојевић, дочекан одушевљено од народа и поздрављен на дунавској обали од д-р И. Павласа, а пред Матицом Српском од Јаше Томића. 19 новембра дошао је лађом из Београда Војвода Петар Бојови^ на челу Главног штаба Прве армије. Цео Нови Сад изашао је да дочека своје ослободиоце. При излазу из лађе поздравио их је потпретседник Српског народног одбора Аркадије Варађанин, са балкона градске куКе нови градски начелник Јован Живојиновић, а у име осталих Словена Јован Храниловик После тога Српски народни одбор у својој седници од 6 (19 новембра) одлучио је, да се изврше избори за Народну Скупштину, тако да се на сваку -хиљаду српских, буњевачких и осталих словенских душа бира по један посланик. После извршених избора састала се у Новом Саду 12 (25) новембра Народна скупштина, на којој је било заступљено 211 општина са 757 посланика. Ова је Скупштина донела одлуке: 1) Банат, Бачка и Барања проглашују се, на основу узвишеног начела народнога самоодређивања, оцепљеним од Угарске, како у државноправном тако и у политичком и привредном погледу; 2) молимо владу братске Србије, да на конгресу мира заступа наше интересе; 3) прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак, у сваком правцу не само нама, него и свима словенским па и несловенским народима, који с нама живе; 4) овај наш захтев хоће да помогне уједно и тежње свију Југословена, јер је и наша искрена жеља да српска влада удружена са Народним ве-кем у Загребу учини све, да дође до остварења јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца под вођством Краља Петра и