Opštinske novine

Национзлна улога градовз

361

Имајући у виду релативно ограничену количину пољопривредних производа, које национално и светско тржиште може да потроши и релативно неограничену моћ човека да троши индустријске производе и ако се узме у обзир вероватни развој механизације пољопривреде, треба очекивати да ће крајеви, у којима постоји снажна индустријска и трговачка активност, привлачити све већи и већи број становништва, нарочито у градске зонг. Према томе, услови живота, који су карактеристични за велике градове и који обухватају све већи број становништва, могу се сматрати да ће се распрострети све више и више на целу земљу. КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА Пошто градови нису повољни за породични живот и за васпитање деце важно је да се проуче фактори који су основа развоја градског становништва. Доказ неспособности градова да одрже свој број становника дат је чињеницом односа између деце испод 5 година и жена од 20 до 44 године. У 1930 години само три града са више од 100 хиљада становника имали су индексни број прираштаја становништва већи од 1.0. Вишак рађања над умирањем, који постоји у другим градовима, треба приписати једино чињеници, да је данас састав њиховог становништва, с погледом на узраст, повољан за проценат ниског морталитета и 5високог наталитета, што ће се у наредним годинама мање осећати. Позно склапање бракова, услед продужења година школовања и услед економских сметњи, већа вероватност раскида бракова, еманицпација жена и њихово улажење у занате и професије, распрострањење контроле рађања, ограничења рада детета и постепено смањење економске активности његове, преимућство које имају малобројне породице, с обзиром на економску несиугрност, и спојено са потребом високог стандарда живота, а исто тако и брзо опадање броја породице усељеника, све су то фактори опадања процента рађања у варошима, а јспецијално у великим градовима, и то у великој мери да недозвољава више развој становништва. Ова чињеница добија националии значај, данас већи него икада, имајући у Виду да она сада интересује већину америчког становништва. Из тога произилази, да ако се велики градови треба да развијају, или бар да се одржавају на садашњој висини, они своје становништво треба у будуће да одузимају све више од других заједница. Како је усељавање са стране практично укинуто, једино остају сеоски крајеви као места за регрутовање тога становништва. Али, како сеоско становништво претставља много мање од половине укупног становништва, и како проценат рађања на селу такође брзо отпада, претстоји једно јасно успоравање развоја града. Пораст наших градова у току прве десетине неће, вероватно, прећи ни половину пораста у претходној десетини.

Поред тога, наше градско становништво регрутоваће се, вероватно, све више и више од сеоског становништва, у крајевима који су економски и културно заостали и у којима проценат рађаља остаје и данас велики. То је у стању да неповољно утиче на квалитет људског капитала градова, да проузрокује нове терете градским институцијама и да изазове нсве издатке социјалног прилагођавања. Изгледи на знатно смањење повећања становништва, специјално оног по градовима, претсказују велики број значајних измена у економском и друштвеном животу градова и целе земље. Предузећа, како јавна тако и приватна, чији развој одговора повећању становништва, постаће стабилнија. Дакле, ми можемо предвиђати мању потребу за експанзијом и потребу и веће могућности побољшања квалитета јавних служби, добротворних и васпитних установа и поступ.чије измене цене земљишта. Са спорим развојем и слабим досељавањем градско становништво тежиће да стари и према томе, снага и интереси старијих људи имаће вероватно значајније место у будућности. Посао око настава за децу биће лакши, чињеница која се већ показује у многим градовима, у којима је упис деце у основне школе мањи, а већа потреба за наставом за одрасле. Индустрија и трговина мораће се прилагодити да искоришћују старије раднике, или ће заједнице морати да приме на себе веће терете за помагање стараца. Оскудица у деци и младим људима учиниће да ће се већа пажња обратити на одржавање ових људских богатстава. Ако се настави са нашом данашњом политиком усаљавања, наше бело градско становништво тежиће већој културној хомогености. У исто време можемо очекивати, да ће наши градови имати већи проценат Црнаца који долазе из села са Југа. Ако на крају крајева слаб проценат рађања постане карактеристика за живот у граду, морамо да предвидимо опадање становништва, не само у граду рећ исто тако и у целој земљи, или пак да покушамо да спречимо тежњу за настањивањем у граду. Ако је, пак, слаб проценат рађања у граду последица чињеница чија се акција осећа у градском животу само случајно, потребно је предвидети такву социјалну политику, која ће створити повољне услове за умножавање људске врсте. Опадање процента рађања на селу, које је постало карактеристика модерних индустријских земаља уопште, показује да је могуће да разлика између града и села у погледу наталитета долази од акције коју врши индустријска цивилизација на начин живота и став модерног човека уопште. Ова се акција манифестује очигледно на првом месту у градовима, али се неће ту ограничити. Не треба сматрати да је стациониран број становништва, или чак и опадање броја становништва непожељно било у погледу индивидуалном, би-