Opštinske novine

362

Београдске општинске новине

ло у погледу друштвеном. Исто тако не треба сматрати да је тенденција смањења броја рађања непоправима, ако једном почне да се испољава. Значај и квалитет становништва целокупне земље и градова интересују у највећој мери градове будућности и треба да буду узети у озбиљно расматрање кад се буде утврђивала народна политика. МЕТРОПОЛИТЕНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ Постоји у урбанизацији једна значајна чињеница, која се јаено испољила у току последњих деценија. Она је обележена необично брзим развојем малих градова — сателита и сеоских заједница у сфери метрополитенских центара, у упоређењу са развојем централних градова. То је у неку руку резултат све веће распрострањености употребе аутомобила, електрицитета, телефона и распростирања јавних градских служби на околну територију. Последица тога била је постанак једног новог типа градске заједнице, метрополитенскихкра\ева. Метропола не црпе само свој опстанак од своје позадине, већ је она постала такође један битан чинилац у светској размени добара; с тога се саобраћајне и хранспортне везе, које спајају метрополитенски центре између себе, могу сматрати као велике светске артерије. Имајући у виду да је тежња за све већом концентрацијом становништва и индустрије у великим метрополитенским центрима само спонтана резултанта комбинованих снага којих ми нисмо свесни, можемо из тога извући закључак да метрополитенске заједнице врше прворазредну улогу у националној и светској економији и да оне дугују свој постанак и свој развој својој питалној делатности у модерној цивилизацији. За време последњег пописа, скоро половина становништва Сједињених Држава живела је у реону 20—50 миља по градовима са више од 100.000 становника. Ове метрополитенске територије гутале су све већи број целокупног броја становништва земље, прелазећи од 46,4 о/о у току деценије 1890—1900 на 74 % у току деценије 1920—1930. Развој 96 метрополитенских крајева показује природу њиховог распростирања у Сједињеним Државама. Од 1900 године проЦент прираштаја становништва био је већи на територијама суседним овим великим градовима, него у самим њима. Док су централни градови имали повећање свога становништва 22,3% у ■ ток,у последње деценије, у деловима ван центра метрополитекских градова проценат повећања био. је двапута већи. Може се рећи такође, да је проценат прираштаја био шест пута већи за неметрополитенски део Сједињених* Држава. Централни градови обухватају један мањи део укупног становништва из метрополитенских крајева, што показује да распростирање метропола показује данас више него раније теж-

њу за стварањем сателитских насеља. Али оно што на први поглед изгледа као децентрализација становништва, појављује се после дубљег испитивања, као расељавање градског становништва по метрополитенским крајевима или као растурање централних градова на суседне ванградске периферије. То није неко опште напуштање градова или бежање ван града. То што се сада дешава пре значи, да се грађанин претвара у становника предграђа. Док се у току последњих 100 година вршила видна централизација становништва, градови-сателити и сеоски крајеви, који су у непосредној зависности од градова, развијају се сада са таквом брзином, да испољавају у градским крајевима снагу која жели да становништво разреди. Тај покрет за разређивањем становништва још није неки центрифугални покрет, али би он могао врло лако то да постане. Далеко од тога да је град дошао до свога опадања, али његово рашћење у току ових година показује, да он празни свој центар и растура своје становништво ка својим административним границама. На основу ове центрифугалне тежње, постоји ватрена жеља оних који имају средстава, да избегну пренатрпаност, разоравање породичног живота, и нездраво и скупо становање и, услове живота, а исто тако и високе намете, који тако често прате градски живот. Ово исељавање има своје објашњење у лакоћи саобраћајних средстава, која дозвољавају да се уживају техничка и културна преимућства града. Овој чињеници треба додати мање намете и јевтичије терене, удобније етановање, породични и заједнички живот пријатнији и хигијенекије услове живота који постоје у предграђу. Раоељавање градског становништва по периферији метрополитенских крајева има за поеледицу да стави приградске заједнице под |непосредну зависност и сталну економеку техничку и културну акцију метрополе. Макалико предграђе, било да је оно индустријско или за становање, замишљало да је одвојено и удаљено, дугује свој постанак и великом делу своје изворе приходе вароши, хучној и мрачној, чији је оно саставни део у погледу економском и културном, а од које се учинило политички независним. Речено је да становник предграђа иде тамо и онамо, од једног места где неће да живи или од места где неће да ради. У своме кретању, свакодневном или периодичиом, путник из предграђа показује разлику која поетоји између рада и индивидуалног живота, тако карактеристичног за модерно градско друштво. Спаваће собе америчких градова све више ее претварају у колоније заједничких спаваоница по предграђима. Становник предграђа, чији се свакодневни живот дели на његово занимање које показује знаке монотоније, брзине, трговачке или индустријске делатдости, обављања његове професије у центру метрополе