Opštinske novine

494

Беог радске општинске новине

тересоване странке редовном суду, а молиоцу издати грађевинску дозволу на његову одговорност. У предмету издавања спорне грађевинске дозволе Поглаварство је поступило у смислу наведеног законског прописа, пошто комисија на лицу места није успела да постигне нагодбу о приватно-правним примедбама Новаковићева у погледу Давичевог власништва на односном земљишту, издала је Давичу грађевинску дозволу на његову одговорност а Новаковићеву упутила редовном суду за остварење свога евентуалног права у погледу оног имања. Зато Министар грађевина није имао основа у закону кад је такву правилну одлуку општине о грађевинској дозволи поништио, а нео,■сновано је и оно истицање у министровом решењу, да је општина имала да мериторно оцени доказе о праву власништва на односном имању поднете од Новаковићеве и Давича и да према томе одлучи о грађевинској дозволи, ово са разлога што ће о|цена тих доказ*а и у вези са тим признање права власништва на сеом имању бити предмет спора пред надлежним редовним судом, на који је општина по закону упутила заинтересовану Новаковић. Према томе је министрово решење противно закону и као такво поништено а тужба општине је уважена."

Поправке и дозиђивања и на зградама подигнутим под важношћу ранијих прописа мора бити саобразно сада важећим грађевинским прописима. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 25337/38 од 15 фебруара 1939 год., којом је расправљен овај случај: „Тужиља је тражила својим поднеском од 5 новембра 1936 год. да јој Градско поглаварство у Београду одобри поправку, дозиђивање и надзиђивање њене постојеће зграде са лица Сурдуличке улице, затим подизање једног магацина у зачељу и подизање шупе за угаљ. Од овог тражења је одбијена одл,уком Поглаварства Г. О. бр. 6656/36 од 30 јануара 1937 год. са разлога што пројектовано надзиђивање и зидање није у складу са прописима Грађевинског правилника и да као такво, по § 117 Грађевин-ског закона, не може бити одобрено. Министар грађевина својим оспореним решењем оснажио је одлуку Поглаварства а жалбу заинтересоване одбацио са разлога изнетих у првостепеној одлуци. Тужиља, тражећи поднетом- тужбом поништај министровог решења, истиче своје стечено право у погледу односних грађевинских објеката и хтела би, по том основу, да отклони примену нових — сада важећих грађевинско-правних прописа.

Државни савет налази: Није се могло уважити тврђење тужбе, да у погледу пројектованог надзиђивања и подизања односних споредних зграда не би требало применити сада важеће грађевинско правне прописе по основу тужиљиног стеченог права. Ово са разлога што тужиљи није ни оспорено оно што је она пуно.правно изградила према одобрењу Грађевинске секције града Београда Г. бр. 1833 од 23 јула 1929 год., под важношћу ранијих прописа, а то је њена постојећа зграда са лица Звечанске улице, него је спорна само измена у том постојећем стању, заснованом на ранијим прописима, коју би тужиља хтела да учини надзиђивашем на постојећој згради и подизањем оних споредних зграда-магацина и шупе — што -се види из њене саме молбе Поглаварству од 5 новембра 1936 год., по којој је донета прво/степена одбијајућа одлука, као и из њене жалбе Министру грађевина против те одлуке, — а пошто се та измена изводи под важношћу садашњих грађевинско празних прописа они су једино и меродавни. У овом смислу је и § 117 Грађевинског закона по коме: Зграде које већ постоје у улицама или трговима смеју се преправљати, проширивати или надзиђивати само тако, ако ее прилагоде регулационом плану, уредби и грађевинском правилнику. Зато, тражено дозиђивање на постојећој тужиљиној згради, да би било одобрено, мора бити саображено, сходно цитираном § 117 Грађевинског закона, уређајним основима. Међутим, управна власт, и у првом и у другом степену, је утврдила, а тужиља није противно доказала, да се тражено дозиђивање противи чл. 8 тач. 3 и 6 Грађевинског правилника за град Београд, наиме, не би било задовољено минимално одстојање оД 5 м. те зграде намењене и за становање од постојеће зграде ■санаторијума и налази се са стране као бочно крило, што забрањују односни прописи. У питању је, дакле, једно надзиђивање противно грађевинском правилнику као уређајном основу и као такво правилно (§ 117) није одобрено. Правилно је, исто тако, ускраћено 0|Добрење за подизање односног магацина, јер и магацин како је пројектован не испуњава онај захтев чл. 8 тач. 3 Правилника о минималној удаљености од 5 м. од постојеће зграде санаторијума. И подизање шупе за угаљ на земљишту одређеном за предње баштице правилно је одбијено, јер по чл. 60 тач. 6 ГрађеЕИнског правилника Поглаварство је овлашћено да у циљу што лакшег изгледа улица и тргова, поставља захтеве и у погледу унутрашњих грађевинских блокова и по том основу могло је, без повреде тужиљина права, да не одобри подизање шупе на земљишту где треба да су предње баштице." Саопштио, Љуб. Ж, Језтић, секретар Држ. савета.