Opštinske novine

Уметничка хронинз

823

Приложена копија је узета са оне копије коју је 1644 године босански племић Марко Скоројевић послао надвојводи Фрањи Фердинаду, најстаријем сину цара Фердинанда Трећега, где је у посети изразио своју жељу да надвојвода војском ослободи ове земље турске власти. Повез књиге из 1563 године у стилу немачког ренесанса са сликом словеначког црквеног реформатора Приможа Трубара. Прва страна једног примерка пргвода Аугзбуршког евангелистичког еванђеља од 1530 који је изашао у Тибингену 1562, а преведен с латинског и немачког на словеначко-хрватски. Повез књиге из 1563 у стилу немачког ренссанса са сликама словеначких црквених реформатора Стјепана конзула Истранина и Антона Далмата. Јоахн Готфрид Хердер (1744 до 1803): писмо од 5 XI 1798 упућено бечком културном историчару Јозефу Фридриху барону фон Рецеру. Из пиема се види како је овај велики немачки писац и мислилац високо ценио тада умрлога југословенског филолога и историчара Ђорђа Даничића, за чију се научну заоставштину Хердер свестрано распитује желећи да је сачува. Јаков Грим (1785—1863): писмо упућено бечком слависти Бартоломеу Копитару у коме се, између осталог, распитује за југословенске речи „мимз" и „клизмо". „Хрват". колорисани бакрорез из дела д-р медицине Б. Хакета, — опис и слике југозападашх

и источних Лужичких Срба, Илира и Словена од Јадранског Мора до Понта... са десетогодишњег путовања и четрдесетогодишњег боравка у тим крајевима" (Лајпциг 1801). „Хрватица", колорисани бакрорез, из истог дела. Изглед града Шапца, дрворез из немачког првог издања (изишло у Нирнбергу, Антон Кобергер, 1493) познате светске кронике од Хартмана Шедела. Овај инкунабел је цењен нарочито због својих многобројних дрвореза за које су цртеже радили нирнбершки мајстор Михаел Волгемут, учитељ Албрехта Дирера, и Вилхелм Флајденбург. Изглед Петроварадина, цртеж пером из збирке слика Леополда Франка Розенфелда. 'Го су топографске слике логора и борби царског генерал-фелдмаршала принца Еугена Савојског из његових похода против Турака у годинама 1697, 1698 кроз данашњу Југославију. Изглед Земуна са Београдом у позадини. То је колорисани бакрорез из дела Народне ношње Мађарске, Хрватске, Славоније и Баната — које је цртао и резао Франц Јашке по моделима (Беч 1821 године). Мапа Србије и Боене, исечак из мапе југоисточне Европе од Левунуса Кулзиуса (Нирнберг 1596). Мапа је израђена у величини од 135 сантиметара ширине и 56 сантиметара висине и рађена у бакрч. Мапа је рађена из тичије перспективе, као што је тада био обичај и садржи грбове дотичних зема-

Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле на Изложби немачке књиге