Opštinske novine

328

Београдске општинске новине

на; али се те измене могу предузимати само онда када су у општем интересу, а никако с обзиром на интересе појединаца. То исто важи и за Уредбу о извођењу регулационог плана, у колико она садржи законске прописе. И њено спровођење биће важан и мучан посао, с обзиром на прилике и наше навике. Колико је тежак и озбиљан посао спровођење грађевинских прописа у дело, најбоље се види на оним прописима који се односе на бесправна зидања. У Грађевинском закону, који је на снази још од 1931 године, постоје јасни прописи који се односе на бесправна зидања, забрану таквих зидања, као и рушењу бесправно подигнутих објеката. Поред свега тога, општина није била увек у стању да стане на пут таквоме грађењу, како на периферији тако ни у центру. Недостатак поменуте уредбе била је једна сметња, али је била сметња и гломазна и спора администрација. Поступак приликом забране бесправног зидања био је до сада следећи: — кад грађевински контролор примети да се негде гради бесправно, он подноси писмени реферат Грађевинском одељку општине. Овај одељак доноси забрану зидања док се не поднесу планови на одобрење, па кад се исти поднесу а не буду одобрени, наређује рушење бесправно подигнутог објекта. У овом случају Одељак извештава одговарајући полицијски кварт, од кога тражи интервенцију, и кад ова стигне -- што није увек благовремено — издаје се наредба за рушење. Док се све ове процедуре сврше, кућица негде на периферији је већ озидана и покривена — јер не треба заборавити да се најчешће то тиче малих кућерака, који се подигну за неколико дана. И сад настаје нешто што је најнесимпатичније и најтеже, иако је на основу закона — јер треба порушити неком сиротану кров над главом, који је с тешком муком подигнут. Општински службеници, који присуствују овоме рушењу, често су једва избегли да не буду физички нападнути од сопственика, чија се кућа руши, на чију страну одмах пређу сви становници тога краја. Једно време за оваква рушења употребљавани су ватрогасци, да би ваљда као униформисана лица више импонирала грађанству. Употреба ватрогасаца за овај посао је, уосталом, сасвим неправична, јер то није њихов посао, нити га они могу вршити без уштрба за своју дужност, која није ни мала а ни лака. Јасно је да би у овоме погледу — спречавања и рушења бесправног зидања — требало нешто изменити. По моме мишљењу, које се оснива на искуству, лек би се састојао у томе да се рад општине упути тако, да она буде у стању да увек спречп, и то на време, у самом по-

четку, бесираван рад, према ономе „боље је болест спречити него је после лечити." То ће Општина моћи да постигне само тако, ако буде установила своју сопствену Грађевинску полицију и ако буде реорганизовала контролну службу садашњег Грађевинског одељка. Ако због установе Грађевинске полиције треба мењати нешто у Закону о Општинама, мислим да наша Општина треба да предузме иницијативу за ту промену. Општинска Грађевинска полиција, са у-. већаним бројем грађевинских контролора, могла би да спречи у самом почетку сваки бесправан рад. Грађевински контролор, чим примети бесправан рад, имао би одмах, са најближег телефона и пре подношења писменог реферата, да обавести органе општинске грађевинске полиције, који би одмах изашли на лице места и обуставили сваки посао, док се питање не расправи. У исто време полицијски органи имали би да приведу на саслушање и сопственика и предузимача, који је пристао да отпочне посао за који нема надлежног одобрења. Само на тај начин: бољом организацијом Грађевинске контроле и установом Грађевинске полиције, општина ће бити у стању да прибави поштовање Грађевинских прописа, а нарочито да једном спречи бесправна зидања, која највише ометају правилно уређење свакоГа Града. Према једноме чланку г. Боже Павловића,, директора Управног оделења, који је изишао у октобарској свесци „Београдских општинских новина" прошле године, у Паризу, поред бираног претседника Градског већа, као чланови општинског тела налазе се још префект оенског округа и префект полиције. Јасно је да је при оваквој организацији Општинн осигурана колаборација полиције. Што се тиче бесправног подизања разних Јатаган мала по периферији, то питање стоји још у вези са подизањем јефтиних радничких и сиротињских станова. Сасвим је јасно да се те бедне и нездраве кућице подижу по периферији зато што су добри и здрави станови у вароши скупи за велики део београдског становништва. И зато је крајње време да и наша Општина учини у томе правцу своју дужност, по угледу на многе европске престонице, и приступи подизању јефтиних и здравих радничких и сиротињских станова. Да би омогућила и средње-имућном становништву, поглавито чиновништву, да дође до својих станова у вароши, Општина би требала да предузме иницијативу за доношење, већ једном и код нас, закона о етажној својини, који би закон још омогућио и бржу изградњу самога центра вароши. О овоме питању ја сам писао још 1936 године у „Београдским општинским новинама".