Opštinske novine

Београдски радио

— Постанак и развој —

УВО д Писати о радиофонији није увек благодарно. Као о свакој грани науке, о радиофонији нарочито, баш зато што је она јздна од последњих, најновијих, а, упркос њеног гигантског развоја, ипак се не би могло рећи за њу да је већ стандардизована, учвршћена у свим својим формама. Због тога, мада је већ давно изашла из својих ембријоналних форма, стално стижу нове тековине, нова усавршења и стремљења. Стремљења која изгледају данас детињаста и неозбиљна, а већ сутра се остварују и постају општа до баналности. Све ово још увек важи за радиофонију уколико се пише о њој са техничког гледишта.

Улаз у Краткоталасну радио станицу А писати о радиофонији уопште, о њеним задацима, недостацима, потребама и крајњим циљевима, можда је још незахвалније. Све нове тековине ударале су у свом првом почетку, одмах дакле по рођењу, о тврду стену, о неповерење публике. Сетимо се железнице и страховитих прича које су о њој кружиле у време кад је први воз кренуо са неколико „најхрабријих" путника. Говорило се онда да „велика брзина" којом се креће железница делује веома рђаво, па чак и смртоносно на људски организам. Сетимо се Фултона, кога су пријатељи прогласили лудим још много пре но што је његов „Клермон"

запловио реком Хадзон. Сетимо се Бела, проналазача телефона, и толиких других проналазача, чији су проналасци често отварали нова поглавља историје човечанства. Многи од њих имали су много штошта непријатно да чују од својих савременика при самом помињању својих идеја. Било је чак и атентата на још недовршене моделе, рушења, псовки, проклињања, гоњења, свечаних научних седница на којима се уз масу празних фраза искључивао по који проналазач, чију велику мисао нису могли да следе и обухвате остали, а богзна колико је било оптужби да је проналазач у вези са ђаволом, да се бави црном магијом итд. Радиофонија, која је проистекла из радиотелеграфије, такође не старије од 40 година, није наилазила, барем у главним линијама свог прогреса, на слично неповерење. То јој је и омогућило овакав гигантски развој и огромну популарност. Нзеном развоју у техничком смислу придонео је много и прошли светски рат. У њему је већ радиотелеграфија и радиотелефонија имала веома широку примену; њене услуге биле су каткада од судбоносног значења за целе армије. Благодарећи тој симпатији коју је публика целог свега указала новој тековини, данас, после непуних двадесет година од почетка рада прве радиофонске станице са правим програмом за публику, рачуна се да број претплатника на целом свету износи далеко више од 100,000.000. Наравно, да сваки преттплатник не слуша сам на свом апарату, већ слушају и чланови његове породице, пријатељи, итд. Може се дакле слободно претпоставити да данас слуша емисије радиофонских станица око 500,000.000 људи. Дакле скоро једна четвртина становника земље! Та цифра нам најјасније говори о значењу радиофоније. Она нам доказује да је радиофонија данас једна од првих велесила света, један гигант који, — стојећи на својим огромиим, челичним ногама својих антенских колоса, шаље на све стране света, сваког минута, непрекидно дан и ноћ, свој моћни глас. И наша београдска радиофонија узима свакодневно, већ преко десет година, учешћа у том раду. Нзена средства су скромнија, задаће су веће од снага којима располаже. Ипак, њени напори нису за потцењивање.