Opštinske novine

544

Београдске општ инске новине

вих таложника на Белим Водама у току прошле 1939 године. Општина је на тај начин у тешким данима у три маха прибегавала искоришћењу речне, квалитативно лошије воде. Кад је дошла нова општинска Управа, у септембру 1939, она је одмах схватила сву важност проблема воде за Београд и осигурала средства за предузимање потребних радова на даљем систематском и рационалном проширењу водовода. Управа водовода је имала свој израђен идејни план за то проширење, у коме су у генералним потезима били предвиђени сви радови на водоводу у току наредних тридесет година, а за један Београд од близу 900.000 становника. Овај је план имао да буде саставни део генералног плана за изграђивање Београда. Апроксимативна процена предвиђених радова дала је приближну цифру од око 310 милиона динара, при чему су инвестиције у току првих година имале бити веће, док се не задовоље најхитније потребе Београда, а после поступно све мање, кад се са радовима на проширењу водовода постигне сразмера са потребама престонице. Чим је било решено закључење инвестиционог зајма од Дин. 250,000.000,— Општинска управа је из њега одредила за проширење водовода суму од Динара 35,000.000,—. У исто време закључен је са Југословенским челиком А.Д. из Сарајева један уговор, по коме ово предузеће има да испоручи водоводу 380 вагона ливених цеви, специјалних комада и арматуре у укупној вредности од Дин. 14,931.551,—. Уговор је закључен на бази отплате ове суме у року од пет година у полугодишњим ратама. Ова средства, стављена Управи водовода на расположење, ваљало је искористити тако да се у што краћем времену, на најефикаснији начин, учини све да се стање водовода поправи и да се Београду обезбеди потребна количина воде. Управа водовода је, — уз стручну сарадњу са једним нарочитим одбором, састављеним од пет чланова Градског већа, — свестрано проучила најнужније потребе водовода и предложила програм радова и распоред одобрених средстава. Сређен према намени појединих радова овај распоред изгледа овако: 1 — Радови на каптажи: а) подземне воде у Макишу на терет зајма Динара 4,055.000,вредност материјала порученог код Југочелика Дин. 2,600.000,— Дин. 6,655.000,б) речне савске воде Дин. 2,866.000,2 — Радови на довођењу воде у поједине зоне вароши: а) машинске зграде и инсталације Дин. 4,064.000,—

б) доводи на терет зајма Дин. 3,750.000,вредност материјала порученог код Југочелика Дин. 10,969.209,— Дин. 14,719.209,3 — Радови на подизању резервоара Дин. 11,632.000,4 — Радови на осигурању и уређењу водоводне мреже и приватних спојева на терет зајма Динара 6,050.000,вредност материјала порученог код Југочелика Дин. 1,362.342,— Дин. 7,412.342,5 — Радови на студијама, истраживањима и пројектовању даљег проширења водовода Дин. 1,000.000,6 — Разно Дин. 1,583.000,-^ Свега: Дин. 49,931.551,Од тога на терет зајма Дин. 35,000.000,Вредност материјала, порученог код Југочелика Дин. 14,931.551,Ови радови се састоје у следећем 1 , ако их посматрамо мало детаљније. На првом 1 месту требало је створити што брже већу количину каптиране воде. Али баш ови радови на данашњем изворишту подземне воде у Макишу су најтежи, трају дуго и, према њиховом корисном ефекту, коштају релативно много. Тешкоће ових радова у главном се састоје у томе што је терен често и трајно поплављен, а и када није, он је засићен водом тако да је полагање натега скопчано са обимним и скупим радовима око црпљења воде и подупирања дубоких ровова за полагање цеви. Трајање радова на каптажи подзекгне воде зависи пре свега од бушачког алата, помоћу кога се буше бунари. Управа водовода расолагала је до сада само са алатом са којим је могла избушити један бунар за просечно 14 до 20 дана. Кад се узме у обзир да је грађевинска сезона у Макишу због плавности терена релативно кратка, напредовање радова није могло бити задовољавајуће. Стога се је Управа водовода постарала да набави из иностранства нови модерни бушачки алат, са којим ће се моћи радити бар четири пута брже. Што се тиче коштања каптажних радова на подземној води, осетну позицију у том коштању претставља вредност натега. Она се састоји од цеви великих пречника, положених на већој дубини — 6 до 7 метара испод терена — и спаја поједине бунаре, постављене на међусобном отстојању од око 80 метара,