Opštinske novine

5

Нови радови на београдском водово ду

545

са црпкака у централној водостаници: дакле има велику дужину. Исто тако и саме бунарске гарнитуре представљају велику вредност, ако се раде од материјала, који може да гарантује дужи рок службе бунара. Користан ефекат међутим једног бунара није баш толики у односу на уложени труд и трошак, како се то види из следећих апроксимативних цифара. Један бунар у Макишу даје просечно око 8 литара воде у секунди, или око 700 м 3 на дан. Ова количина м)оже се мењати према стању подземне воде у извесним границама на горе и на доле. Како се у Макишу са расположивим: алатом може за једну грађевинску сезону израдити највише 6 до 7 бунара, то се у најбољем случају може приновити четири до пет хиљада кубних метара воде годишње, а то је мање него просечни годишњи прираштај потребе Београда. Само горепоменуто трократно допуњавање количине воде са пречишћеном речном водом могло је подмиривати те потребе, и ако у далеко недовољној мери. О материјалним трошковима, потребним да би се дошло до поменутих 8 секундних литара воде, даће приближан појам цифра од 220.000 до 250.000 динара, колико кошта изградња једног бунара са припадајућим делом натеге. Горенаведене чињенице могу одредити извесне полазне тачке за будућа каптирања подземне воде. Наиме, инвестициони трошкови могу се смањити ако се бунари поставе на краћим међусобним отстојањима и ако се из сваког од њих добије већа количина воде. И једно и друго може се постићи одговарајућим избором погодних терена за каптажу и спретном диспозицијом бунара у односу према речном кориту. На ово се мора обратити нарочита пажња код будућих каптажа подземне воде за проширење водовода. Међутим, док се нова изворишта не нађу и не испитају, Управа водовода мора и даље изграђивати каптажна постројења у Макишу. Ради коначног искоришћења макишке издани, Управа водовода предузима радове на полагању треће велике натеге, тако зване јужне, за коју ће везати 26 нових бунара. Успешан рад на овој каптажи ће зависити од стања поплављеног терена у Макишу, а сада се већ припрема и набавља сав потребан материјал . Са овим радовима има се завршити проширење каптаже подземне воде у Макишу. Четрдесетогодишњим сталним и непрекидно појачаваним црпљењем воде из ове издани постигнут је максимум могућег искоришћавања подземне воде из исте. Као последица оваквог црпљења све већих количина подземне воде просечан ниво исте се постепено спуштао, док последњих година није достигао дубину која претставља теоријску, па и практичну

границу рационалног искоришћавања поменуте издани. Ово постепено опадање нивоа подземне воде тражило је и поступно спуштање каптажних натега. Заиста прве натеге из 1892 год. биле су иоложене на просечној коти 72,00, дакле на врло малој дубини испод земље. Натеге, које вежу бунаре, грађене за време рата и одмах после њега, налазе се већ на коти 69.00, тј. за три метра ниже од првих. И најзад нове натеге, које се раде сада, спуштене су још дубље и полажу се на коту 66.00—67.00. Тако је водовод био принуђен да иде за опадајућим нивоом подземне воде, те је сада достигао највећу дубину која одговара поменутом рационалном искоришћењу издани. Али велика и неодложна потреба да се што пре повећа количина воде, макар повремено у периодима највеће потрошње, принудило је водовод да пређе и ту рационалну границу у спуштању нивоа подземне воде. Наиме, Управа водовода је предузела израду 8 нових бунара који ће, за разлику од осталих. имати сваки своју електроцрпку, спуштену директно у сам бунар. Капацитет ових црпки је такав да свака од њих може исцрпети из бунара двоструку количину воде прем:а горе наведеној за бунаре, везане за натеге. Наравно да ће ниво воде у бунару опадати испод нормално допуштеног, али ће то бити само повремено кад настане прека потреба. Такво форсирање издани, ако би се вршило систематски, без прекида, имало би за последицу брзо попуштање њене моћи, али у ^оедвиђеној мери оно се може допустити. Ове подводне црпке специјалне конструкције су поручене у иностранству, а половина их је већ и стигла. Бунари, где ће се сместити ове црпке, буше се дуж старих, постојећих, тако званих Смрекерових натега, које претстављају велику вредност, а стављене су пре извесног времена ван употребе из разлога што су стари први београдски бунари, који су били за њих везани, већ дотрајали. Известан број бунара, нарочито оних који су у непрекидном раду 15 и више година, показује с временом опадање у издашности. Ова појава је последица постепеног запушавања подзеМља у непосредној близини бунара, било ситнијим делићима песка и муља, било издвојеним из воде гвожђем. Такви бунари морају се ставити ван употребе а у њиховој близини бушити нови. Управа водовода је набавила у ту сврху нове бунарске гарнитуре, а предузела је и израду таквих гарнитура и у својој радионици, при чему ће употребити дрво као материјал за подводни део; ради тога израђени су били угледни комади и са њима извршене пробе. Да би се искористила до максимума веђ постојећа каптажа речне воде више централе „Електро-Макиша", предузети су радови на