Opštinske novine

Надзор над животним намирницама

551

Месо надаље не долази директно у руке потрошача, него иде преко касапница или преко творница или обртних радња у прерађевине и тек као прерађевина долази до потрошача. Пре но што доспе у руке потрошача, ветеринар врши други преглед меса, који је често много тежи него први. Први је преглед олакшан тиме, што за клање постоје уређене кланице, где ветеринар има пред очима стоку у живом! и закланом стању и где директно надзире раднике који кољу. Старање ветеринара да заштити народ од трошења болесног меса не би било потпуно када би се ветеринарска контрола завршила на вратима кланице, и зато се је она морала даље да прошири и употпуни. Шта подразумевамо под називом „животне дамирнице анималног порекла"? Ту подразумевамо: свеже месо, месне производе (изузев препарата за справљање чорбе, екстракте, пептоне и желатину од меса), надаље маст, топљен лој, рибе, ракове, шкољке, пужеве, жабе, жорњаче, јаја, млеко и млечне производе. Контрола животних намирница анималног порекла проширила се даље на места где се месо продаје, прерађује и чува — дакле на тржишта, касапнице, гостионице, трговине са дивљачи, рибама и закланом живином итд. Велику важност те контроле доказује закон о Јконтроли животних намирница, који постоји у свим државама. Дивљач, живина, рибе итд. долазе, код вршења теренске ветеринарске контроле животннх намирница анималног порекла, тек први пут на преглед у закланом стању. Код прегледа ветеринар одбацује из промета не само све покварене за људско здравље штетне делове, него и све патворене-фалсификоване животне намирнице, даље констатује да ли је' месо уопште било прегледано или не (спречава бесправно клање односно кријумчарење меса). Тако је потрошач сачу-

ван од опасности тровања животним намирницама анималног порекла. Најчешће се покварене намирнице продају на пијацама и преко уличних продаваца. Намирнице се наиме, услед преношења временских непогода и прашине, брзо кваре — распадају. Редовна контрола спречава тако продају поквареног мање вредног меса или меснатих производа, забрањује патворење-фалсификовање, те пази на чистоћу и добро чување намирница, као и на хигијену простора у којима се чувају. У пркос толико позитивних страна, ова се ветеринарска контрола животних намирница анималног порекла не примењује свуда онако како треба. На више светских ветеринарских конгреса, утврђена је и велика важност ветеринарске контроле млека и млечних производа. И млеком се пренашају заразе са животиња на људе. Ту не долази само у обзир туберкулоза и бруцелоза, него и заразе са клицама паратиф-ентеритис групе. Наравно да је диагноза тих болести код животиња као и њихово сузбијање дужност ветеринара, али жалибоже нема свуда сталне ветеринарске контроле крава музара. Принципу „здраво млеко само од здравих животиња" следи редовна контрола крава музара и штала. Та контрола спречава да долази у промет млеко од ^рава које болују од запаљења вимена или дају млеко штетно за људско здравље. Из горе наведеног се види да је потреба за стручним прегледом животних намирница анималног порекла пре употребе и пре продаје показала велику корист коју народ има од ветеринарске струке, показала како је широко ветеринарско поље рада, као и утврдила да је ветеринар најпозванији да врши контролу животних намирница анималног порекла да би се заштитило народно здравље и обезбедила народу здрава исхрана. ДјР Иво Ликар