Opštinske novine

626

Београдске општинске новине

нкштва, навешћемо да је, према подацима из бечких архива, по буџету од 1729 године Београд дао аустриској камералној каси, од такса за риболове, 86 форинти (по расправи Драже Павловића „Аустриска владавина у северној Србији 1718—1729 г.). Као што се види, такав је државни приход био ништаван, али, кад се он упореди са осталим ондашшим приходима од такса, риболов је ипак био међу изворима који су дали највише, јер је камерална каса за поменуту годину примила: од попаше свега 40 фор., од пореза на воћњаке 22 фор. 30 кр., од аренде на касапнице 48 фор., као десетак од кукуруза 108 фор. 27 кр. и т.д. А при том треба имати у виду и баснословну јевтиноћу рибе у то време, кад се за једну форинту могло купити по сто и више ока рибе, као и ондашње тешкоће и немогућности контролисања риболова и продаје рибе. Још доцније су и савски и дунавски риболови, како са српске, тако и са сремске и мађарске стране, подељени на „хатаре" и ову су јавним надметањем издавали под закуп, а арендатор је имао право наплаћивати од појединаца за риболов у његовој закупљеној води таксу одређену нарочитим одредбама из тога доба. За наше српске савске и дунавске ркболове све до доношења првога закона о риболову 1898 године, а почевши од 1859 године, важила је у погледу тих такса Уредба од 27. јула 1859 год. под В№ 3430, са допунама од 3. јула 1860 год. под В№ 1671. Међутим, арендатори се нису придржавали те уредбе, него су наплаћивали таксе произвољно, како су хтели. Нека је поменуто да су наши савски и дунавски арендатори, о којима је код београдских рибара још сачувана успомена, били у другој половини прошлог века: Станко Тошић, Јован Деда, Игњат Папа, Спира Јаковљевић, Сава Димитријевић и Петко Трајановић. У то време није у нашој земљи постојао никакав закон о риболову. О неколиким незнатним и неодређеним одредбама у погледу риболова, садржаниад у „Закону о водама и њиховој употреби" од 26. децембра 1878 год. није нико водио рачуна, ни они што су ловили рибу, ни саме државне и општинске власти. Оно мало ограничења наметнутих ар>ендаторима било је садржано. у прописаним условима о издавању државних риболова под закуп, а каква су била та ограничења може се н. пр. видети из услова које су 17. септембра 1895 год. потписали лицитанти Јован Деда, Спира Јаковљевић, Јован Петровић, Ђока Стојковић и Петко Трајановић, и који су гласили овако: Усдови за давање права дрАавних рибодова под закуп 1. Држава српска даје под закуп ово своје право риболова савског и дунавског за време од 1. јануара 1895 до 1 јануара 1898 године.

2. Закупац ће имати право да лови рибу само до половине воде. 3. За цену коју ће закупац држави плаћати он има право: а) да сам лови рибу справама за ловљење одређеним; б) да наплаћује таксу за ловљење рибе у овоме простору од свију оних који се овим послом баве, и то ону која је прописана у уредби од 27. јула 1859 год. В№ 3430 и 3 јула 1860 године. 4. Закупац неће имати право: а) да спречава право ловљења рибе ономе ко прописну таксу плати, и да наплаћује већу таксу од оне која је овим уредбама прописана; б) да наплаћује икакву таксу за рибу која се у земљу са стране уноси; в) да превози лица или ствари из суседне државе без нарочите дозволе власти; г) да трује или иначе ма каквим другим средствима убија рибу у овоме простору. 5. Закупац ће се сам старати да напл хћује таксу на коју има право према овим условима од оних који се баве ловљењем рибе и држава му неће одговарати ни за какву штету на случају да он какву таксу од риболоваца не наплати. 6. Држава ће имати право административним путем да одкаже закупцу и пре рока ово закупно право у овим случајевима: а) ако за десет дана после уговореног рока не плати припадајућу аренду; б) ако буде наплаћивао већу таксу или уопште радио оно што по овим условима не сме. 7. Кад се уговор са закупцем раскине из узрока наведених у овим условима, закупац ће бити дужан да плати закупну цену за време до раскинута уговора и после до дана кад ч се ово право другоме буде уступило, а поред тога као накнаду штете и шестомесечну закупнину унапред. 8. Закупник ће бити дужан да плаћа 12% интереса на све оне суме које по овоме уговору не буде на време плаћао, рачунајући од дана кад је то био дужан дати, па до наплате. V. У случају смрти закупчеве његови наследници могу овај уговор раскинути ако плате тромесечну аренду рачунајући од дана кад се ово право буде другоме уступило. 10. Закупац може и сам раскинути уговор ако плати све оно што је дужан до дана раскинућа уговора, а поред тога још и деветомесечну закупну цену унапред. 11. На случај да се закупцу употреба овога права забрани из ма каквих државних обзира, он за време те забране неће бити дужан ништа да плати. Пуцањ, маневрисање или вежбање војске и уотпте ма какве ларме дешавале се поред обале, не дају закупцу никакво право на накнаду. 12. Уговор о праву овога закупа може закупац на другога пренети само по дозволи Министарства Финансија. 13. Лицитант ће бити дужан одмах по свршетку надметања да положи четвртину од