Opštinske novine

806

Београдске општинске новине

њих разлога, не можемо усвојити захтеве угарских делегата пре но што би за то добили овлашћење српске Владе. На акт од 18 јануара, којим смо господину Министру Народне Привреде представили целу ствар и изнели разлоге за решење питања у једном или другом смислу, као и своје мишљење о смислу у коме би било најкорисније решити га, добили смо овлашћење да усвојимо општу забрану риболова у размаку од два месеца. Тај је размак, као што се види из текста конвенције, утврђен од 28 марта до 28 маја по нашем календару, сматрајући да се то време поклапа са оним у које се у нашим и угарским водама плоди највећа маса риба." „Са овим питањем о забрани риболова у време икрања било је у непосредној вези питање о томе: хоће ли забрана обухватати и риболове у нашим вировима што се налазе на простору између Добре и Текије, у којима је баш за време те забране најинтензивнији рад и који би њоме знатно изгубили од своје садашње вредности? Оваквих вирова има неколико; од највеће су практичНе вредности два који се налазе на нашој страни и у којима се лови крупна риба (морун, јесетра, сим, паструга, сом) при њеном путовању, а то су: Госпођин Вир испод Добре и Калника испод Доњег Милановца. На наш одлучан и мотивисан захтев да се ова два вира изузму од поменуте опште забране, и после доста дуге дискусије дошло се и у томе питању до споразума и његово решење испало је у нашу корист. На име, усвојен је захтев српских делегата и учињен изузетак за ове вирове у погледу опште забране риболова, тако да је у њима одобрен риболов преко целе године и тиме им потпуно сачувана њихова садашња вредност. Тако је исто учињен изузетак за ове вирове и у погледу опште забране продавања рибе и њене икре у наведеном двомесечном размаку времена; та је продаја слободна пошто продавац докаже уверењем да је риба уловљена на вировима. Ови изузеци нису могли ући непосредно у текст конвенције, да ова не би била у контрадикцији са оном коју је Угарска већ закључила са Румунијом у погледу риболова на Дунаву, већ су они огарантовани на тај начин што је у конвенцији само предвиђена општа могућност извесних изузетака, а у засебном протоколу су споразумно прецизирани поменути изузеци за горња два наша главна вира. За остале вирове од незнатније вредности, као и за гарде код Сипа, које су самим начином свога функционисања из основа противне принципима за заштиту риболова, није имало места правити питање о сличном изузетку, коме су, уосталом, угарски делегати били у принципу и са разлогом одсудно противни." „Једно од главних начела при заштити риболова јесте то да се риба, што се мисли заштити, не лови пре но што достигне ону ми-

нималну величину коју треба да има да би се могла плодити. За сваку врсту рибе утврђена је искуством таква минимална величина. При прописивању мера за заштиту риболова може се само мислити о томе која се врста жели нарочито расплодити у заштићеним водама; избором таквих врста утврђене су саме по себи и минималне величине испод којих се те врсте не смеју ловити. Врсте риба, на које је обраћена нарочита пажња у томе погледу при изради пројекта конвенције, јесу боље врсте које, кад достигну довољну величину, имају трговинску вредност, а међутим се данас хватају док су још ситне. То су рибе врсте Ас^репзег, шаран и смуђ; остале врсте риба, које или не расту велике, или су грабљивице и затиру другу рибу, или се и поред лова довољно размножавају или, напослетку, имају да као средство за исхрану задовољавају потребе онога дела прибрежног становништва које је ради својих најбитнијих потреба упућено на риболов, нису ушле у оквир ове конвенције у погледу њихових минималних величина. Али, и поред свега тога, а у циљу да би се бар у неколико отежало хватање сасвим ситне рибе па ма које врсте она била, једном тачком конвенције забрањена је употреба пређа чија би окца била толико сићушна да сасвим ситна риба не би могла кроз њих слободно пролазити. Изузетак је ипак учињен само за извесне омање пређе којима се служи у риболову наше прибрежно становништво за своје свакидашње личне потребе и којима се хватају поглавито оне врсте риба што и остају ситне." „Остале тачке пројекта за конвенцију од мањег су значаја, али су такве п^ироде да морају наћи места у конвенцијама овакве врсте. Напоменућемо само да разлике које постоје између понеких одредаба ове конвенције и оне коју већ имамо закључену са Румунијом, налазе свога разлога у разлици риболовних прилика између вода на које се распростиру одредбе једне и друге од ових конвенЦија". „Завршујући овај извештај, сматрамо за своју пријатну дужност одати признање пријатељској предусретљивости угарске Владе и њених делегата, као и њиховој готовости да се у свима тежим питањима дође до споразума. Уверени да се закључењем ове конвенције постиж© у пуној мери заштита риболова у нашим водама и да она потпуно задовољава наше интересе у томе погледу, слободни смо изразити и (своју жељу —; а то је у исто време и жеља угарске Владе — да се за времена учини све што је потребно да конвенција што пре ступи на снагу." У Будим-Пешти 26 јануара 1905 године. Делегати српеке владе Мих. Петровић Тодор Петковић