Opštinske novine
Београдске онштинске новине
градске патологије него морталитет од нервних болести. Из наше градске виталне статистике за последљих 13 година може се јасно уочити тенденција којом се развија патологија престоничког становништва.
Г одине
?пс."број
индекс
процентн. ;
умрлих од
смртности
деп у целО'
бол. цирк.
куп. морта
аплр.
литет
1927
282
140,1
9,6
1928
314
145,8
9,8
1929
342
149,2
9,9
19'0
339
144,9
11,8
1931
343
142,3
11,2
1932
327
132,5
11,3
1933
328
129,6
11,8 •
1934
374
144,1
13,3
1935
485
162,8
15,1
1936
462
151,4
14,3
1937
583
—
17,1
1938
618
17,3
1930
755
—
24,7
Последнза колона процентуалног удела смртности од болести циокулаторног апарата у целокупном морталитету скоро непрекидним растом кривуље илуструје утицај градског живота на морталитет од болести крвних судова и срца. Осетан скок овог морталитета опажа се у годинама 1934—1935, као и 1939 године. Ова јасна тенденција стабилног пораста изгледа остаће и у блиској будућности, јер всћи градони Европе пружа^у нам још веће индексе: Берлин—301,б°/о, Беч—334,1 о/ 0 , у м^есто београдског индекса од 162,8 о/о у истој 1935 години. На основу ове појаве и других података о морталитету и побољеваљу градског становништва могла би се овако фоомулисати идет водиља савремене комуналне хигапене; ,,Чувајте срце и крвне судове, као и нервни апаоат градског становништва спровођењем по^ребних техничких и хигијенских мера на уоеђе т ^у града." Горе назначена неповољна демографска еволуци]а у већим градовим:а може ићи или беспрекидно или чак са убрзано прогресивним темпом 1 , ако се негирају горња факта, горњи принципч и захтеви савоемене комуналне хигитене. Нагротиз предузимањем потребних техничко-хигијенских мера моћи ће се осетно смањити штетни утицај велеградског живота и то деловањем у свима правцима: сузбијањем социјалних болести, рационирањем јавне исхране, смањивањем психоневрогених инсулта и надражаја, између којих видно место заузима градска галама и ларма, као што смо већ рекли. Физичка природа градске галаме и уличне ларме карактерише се суиротно звуку који им:а свој музикални тон, отсуством тона одређене висине, снаге и тембра. Градска галама се састоји из мешавине разноврсних тонова неодређене висине, снаге и тембра. Висина звука, као што је познато, одређује се бројем вибрација у једном оекунду, тембр се опре-
дељује додатком споредних тонова основном тону (обертонова), док се снага звука опредељује количином енергије која прелази у једном секунду кроз средину у пречнику од 1 см. 2 (Брзина ширења звука износи 330 м. на секунд). Количина енергије, која је у стању да изазове у ваздуху једва приметан за уво шум, релативно је мала. Тако обични разговор човека производи свега 10 микровата енергије (један микроват одговараа једном милионитом делу киловата, а киловат — 1,36 коњских снага). За јединицу енергије звука у хиги ; енским и техничким 1 испитивањима узима се интернационална психофизичка јединица децибел (ОБ), тј. интензивност звука која се ]ош може осетити нормалним човечијим увом. Однос најслабијег звука према најјачем, који је је у стању да прими уво, износи једну милијарду. Важно је знати да наше уво диференцира снагу звука према логаритму количине енергије, а не према стварној количини енергије. У сврху поактичног мерења и оцене интензивности шума и галаме постоте у главном две скале: немачка и америчка. Немачка скала садржи 100 фона — од нуле, на прагу осетљивости (тишина), до 100, која одговара јакој галами, на пример при нитовању казана, које изазива осећај бола. Г алама у индустриским двориштима означава се на овој скали са 25—30 фона; уличнћ ларма при јачем саобраћају са 80 фона (у музици са „фоотисимо"). Америчка скала дели се на 130 поенадецибела, при чему 130 означава неподношљиву галаму; ларма аероплана означава се са 110, непријатна јача галама са 65—80 децибела, ларма пожарне сирене на отстојању 20 метара 85; ларма при механичком чишћењу снега — 75 дб., галама у кафани са 30, улична ларма за време средње јачине саобраћаја — 60 дб. У обичној канцеларији 55; тихо свирање радиа — 40; шум у 'цросечном стану — око 30; шапат и шум у мирној башти — 20; једва приметно треперење лишћа — од 5—10 децибела. За практичне сврхе довољна је скала на бази пет оцена: 1 — Веома тихо — 0—20; 2 — Тихо 21—40; 3 — Умерена галама 41—60; 4 — Галама 61—80 и 5 — Јака галама 881—100. Што се тиче метода мерења шума и галаме, постоји неколико за практичну употребу, као што је на пример метода Девиса са камертоновика и метода са специјалним апаратима. По методи Девиса употребљавају се три камертона, чији се тонови односе као: 1:4 и то: камертони са 128, 512 и 2048 вибрација у једном секунду. Помоћу ових камертонова одређује се време за које се тон камертона надјачава галамом која се испитује.