Opštinske novine
24
Беог радскв општинске новине
сахране, а доцније би се претворило у парк музеј споменика. Што се тиче пројектовања оваквих костурница-капела могао би се сваки пут расписивати конкурс, да бисмо створили од гробља лепо и привлачно место. Поједина удружења и корпорације могли би подизати своје костурнице за своје умрле чланове, којима би обезбедили и годишњи помен. Поред овог начина експлоатације могао би се применити и италијански начин, зидање светопољске аркаде, ако не наоколо целог гробља, бар само са лица, а доцније, ако би се показала потреба, могло би се дозиђивати и са других страна. Светопољску аркаду ми бисмо пројектовали друкче, пошто су наши људи навикнути на споменике у мистичком духу, који нас потсећају на загробни живот и стварају нам наду на награду за наша мучења у овом животу. Нада на бољи живот и вера у загробни живот је снага српског народа и целокупног словенства, која нас је ослободила из ропства и створила велику Југославију. Ово наше апроксимативно решење економског гробљанског проблема има можда и својих недостатака. То је само један предлог. Неко други може да разради ово питање још боље и више прихватљиво. Циљ је овог члан-
ка, да дамо само материјал и подстрека за решавање овог проблема, јер није могуће решити то одмах, а треба претходно више размишљати, па после стручног претреса наћићемо свакако и најцелисходније решење. Поред свега горе изложеног, да би слика гробља у иностранству била потпуна, морамо навести да у Паризу постоји још једно гробље за пријатеље човека, домаћу стоку, које се налази на једном острву на отстојању 2 км од Париза. Ово гробље сада даје леп приход власнику, акционарском друштву. И на њему можемо да видимо лепе споменике, који су подигнути животињама, али без верских символа, који су забрањени, да не би био увређен верски осећај. И ако је то гробље било намењено за домаће животиње, на истом можемо да нађемо гробове са споменицима и тигру и лаву, чак и курјаку. Нисмо приложили слика и не дајемо нацрте разних гробља. Све то може се лако наћи у специјалној литератури, а сем тога, многи су то видели у иностранству, а који није видео може да нађе у руском журналу „Њива" за 1902 год. стр. 914, 915 и 916 и за 1907 год. 1п%. Михаидо Дјевишин
Вајар Фран Динчић-Менегело: „Молитва за мир' (Са изложбе „Београдске групе тројице")