Opštinske novine

26

Београдсне општинске нов ине

ће имати знак од жуте тенећке на хаљини, да би ое тако и превара избегла, а и грађани да би могли опоменути се на шта се кутија носи. в) Кутије, које ће се по вароши носити, ће оног истог дана бити, рачуноводитељ ће се кључ хранити у каси општинској. г) Кад се кутије од просјака покупе, што ће оног истог дана бити, рачуноводитељ ће са касехранитељем ове отворити, колико је убрано, забележити и прилог у касу ставити. В) Најпосле, нужно је да се сваке године прилози о Новој Години купе, а по потреби могли би се и о празнику Воскресенија, нарочити позиви чинити за прилоге на фонд просјачки. Осим тога остаје Примирителном суду о средствима за умноженије овог фонда побринути се. 4) Да би се фондом подобателно руковати могло, нужно је узети призреније на просјаке и то: а) Сваког ће се месеца число просјака извидети и потом у протокол бележити. б) ГТросјаци, који би са стране долазили, не могу се овде примати. 5) Напослетку, нужно је обратити вниманије (пажњу) на место гди ћз просјаци поебивати и начин како ће се издржавати. По овоме, шупа гди су досад касапнице биле, може им служити за пребивалиште, не одузимајући им право и на другом месту ноћити, ако ко гди има." * Према овом „плану'' просјаци су примали по 37 1/2 гроша пореских месечно. За оно доба то је била прилична сума, јер за грош порески могло се купити: кило хлеба и четврт килограма меса. Министарство просвете и даље је водило бригу о овом фонду. Под ПН 1536 од 11 децембра 1846 упутило је циркулар: Државном Савету, свима министарствима, Конзисторији, Апелационом суду, Варошком суду, Окружном суду, Управи вар. Београда, Начелству окружном, Ректорату Лицеја и Гимназијама, у коме је било речено: „Попечитељство просвешченија, старајући се по дужности својој о олакшању стања сиротиње, као и о умноженију прошле године у овој вароши основаног Сиротињског фонда, сачинило је као и прошле године овде прикључени позив да г. г. чиновници и други човекољупци уместо уобичајеног честитања идућих празника понешто на преднаведени конац жертвују и себе од дужности честитања разреше..." Министарство унутрашњих дела особено је умољено да преко Управе вароши добави списак сиротиње у Београду и достави Министарству просвете.

Према списковима, уколико их у Државној архиви има, послали су на име прикупљених прилога: 1) Министарство спољних послова: 2 дуката, 2 ермилука и 15 цванцика. 2) Апелациони суд: 4 дуката, 5 талира, 3 форинте у сребру и 39 гроша. 3) Начелство окружно: 2 талира. 4) Управа вароши: 485 гроша чарш. 5) Митрополија: 417.10 гр. чарш., рачунајући у ту суму и 5 дуката (250 гр. чарш.) колико је дао митрополит Петар Јовановић. 6) Министар. финансија: 385 гр. чарш. 7) Варошки суд: 155.10 гр. чарш. 8) Окружни суд: 9. фор. и 10 крајц. Нема података за остала надлештва, као ни за прилоге грађана, али се уз акт Управе вароши Београда бр. 23 од 31 јануара 1847 налази прикључен рачун Сиротињског фонда за 1846 из кога се види да је фонд им;ао у 1846 год.: Прихода 8341 гр. Расхода 6888 „ Остало у готову 1.453 „ Овој суми додато: Капитал на крају 1845 5.896 „ према чему је укупна имовина фонда на крају 1846 износила 7.349 гроша. Главнији приходи у 1846 били су: Приход са бала, приређеног у част рођен-

дана кнеза Александра 2.348 гр. Приход од кутија 1.459 „ Приход од таса 445 „ Прилог Панте Јаковљевића, механџије 1.340 „

У 1846 из тог фонда издржавано је укупно 28 „кљастих" који су из тог фонда били и оденути. Из Сиротињског фонда даване су и помоћи приликом удаје сиромашних девојака, по сто гроша чаршиских; куповини: фесови, опанци и чарапе сиротињи. Колико је дејство тог фонда било, види се из апела који је Мин. просвете упутио свима надлештвим;а 12 децембра 1849 а у коме се, између осталог, и ово каже: „Прилози, скупљени од благодетеља човечества чиновног и грађанског реда приликом прошлих празника Рождества Христова и Нове године у вароши овој, имали су спасоносан успех: за четири пр>ошле године нисмо видели слепе ни хроме, кљасте и болне да иду од куће до куће, стоје пред капијама вароши, или пред црквом, дркћући од зиме и глади... * Тако је, дакле, пре 94 г. оонован у Београду Сиротињски фонд, и то у доба када је сиротиње било мало и када брига о њој није била тешка. Д. Ј. Ранковић