Opštinske novine

Опсада и пад Београда 1521 године

71

км. У први мах се и краљ налази у логору, но 13 септембра оде у Бату, где га очекиваху многи великаши. 10 ) У то доба се палатин још увек налази са својом војском између Футога и Старог Петроварадина; ратна флота (од три брода и неколико шајки) налазила се у пристаништу Бате. Капетан флоте Батори из пристаништа оде у Бату ради дочека краља. За његова отсуства момчад са бродовља почела је да бежи. За време боравака у Бати стигла је поуздана вест о паду Београда. 13 септембра стигао је у Бату и ердељски војвода Јован Запоља — по налогу краља. А где беше дотле Запоља? Откад је почела војна 1521 год. Турци су у два маха поплавили Влашку. Они тад загрозише Ердељу и Северинској бановини. То је дало повода Запољи да своје војне одреде држи у Ердељу и тек средином августа крену он са војском за Угарску. Стога и краљ и палатин узалуд очекиваху војводу целог августа, јер је он тек почетком септембра могао стићи до Тисе; одатле се повуче према југу и с неких 20.000 ратника улошри се код Ване — у Бачкој жупанији. 11 ) Овде му оста војска када је он, на позив краљев, отишао у Бату. Из изложеног јасно се види да целокупна делатност угарске војне силе до 13 септембра не беше ништа друго доли скупљање, концентрисање и спремање за рат. У току тог спреман>а скупљене беху три војске: краљева, палатинова и војска ердељског војводе. Прва војска од 20.000 ратника спуштала се десном обалом 1 Дунава ка југу и 13 септембра, дакле на две недеље после пада Београда, стиже у Бату; ту логорује, удаљена од Београда у ваздушној линији на 180 км. Друга војска од 18.000 ратника је најбрже и најближе продрла ка операционој зони непријатеља — к Сави — јер је средином августа стигла до Футока, одавде, прешавши Дунав, продрла је до Саве; убрзо се оданде повукла и после свога повлачења до 13 септембра она стално борави на левој обали Дунава у близини Старог Петроварадина — 70 км. далеко од Београда. За то време, тако рећи, на очиглед ове војске турске пљачкашке чете — куруџи — спалише, разорише, поробише села и градове по Срему, становништво пак поклаше или одведоше у робље; тврђаве Сланкамен, Купиново, Барић, Митровицу, Карловце, Земун освојише и разорише. 12 ) Једини успех палатинових војних покрета беше то што турска ратна флота уз Дунав није смела даље ићи од Карловаца, те тиме бар Петроварадин, Илок,

10 ) Ог82. ^еуеМг 23, 583,— »(ЗаШт 1п саз^пз те18 ас1 оррШит Ва1ћа розЈИз« 1521 год. 13 септ. — и 23, 584 — »<1а(:ит ех оррМо Ва1ћа« — такођер 13 септ. 1521 год. Ц) Место: Уаппа — беше северно од Сомбора. Рејег: сосЗех ОЈр1. X, 8, 644. I 2 ) Тићего 371. Ма§:у. ТбП. Ет1. 1гбк II (Уегаис51С8). с |ј1едним малим делом Срема, и Бачка беху поштеђени од турских пустошења. Трећа војска од 20.000 ратника под воћством ердељског војводе Запоље прешла је почетком септембра Тису и 13 септембра логоровала је у Бачкој код места Ване — више Сомбора — од Београда на неких 150 км. Овим војскама ваља додати ратну флоту (од 600 шајкаша) под командом Е. Баториа, која је 13 септембра заједно са краљевом војском стационирала код Бате. Све три војске, скупа са ратном флотилом, имађаху свега 58—60.000 ратника. 13 ) Средином септембра се дакле ето толика војна сила прикупила — дабоме тешком муком — али доцкан, јер је 29 августа Београд био већ у турским рукама. При оваквом стању ствари у Угарској јасно је било да посада Београда (700 ратника) и њезин заповедник узалуд очекиваху из Угарске ослободилачку војску, ратни материјал и провиант. Велики везир Пири Мустафа-паша, без икаквих тешкоћа, опколио је Београд са копнене стране, а после пада Земуна цела околина Београда, на копну и на води, беше му у власти. Докле се оком могло догледати свуда је врвела османлијска војска а по води пак крстарило је турско ратно бродовље. Дневник Султанов од почетка до краја јула даје нам мало обавештења о току опсаде Београда. И у осталим турским изворима, а и код угарских савремених пи-саца, једва се налази по који хронолошки податак за речено време. Овај недостатак се опажа и код савременика Заи-а, који излаже најдетаљније и највередостојније ток опсаде, а Заи-ево излагање се у свему слаже са султановим дневником. Почев од 1 августа пак имамо поуздане податке о догађајима, пошто се султан тада већ налази у београдском логору и сваког дана бележи све важније моменте опсаде. До 1 августа већ је пуних месец дана текла борба око Београда. Велики везир у току те једномесечне борбе није постигао никакав већи успех, штавише многи знаци указују на то да су током јула браниоци били господари ситуације а не Турци. Горњи град обухватаху са свих страна које варош које пак доњи град. Турци су дакле морали најпре да освоје те делове Београда, па тек по том да допру до горњега града. Један део спољних зидина целог Београда ослањао се на две реке — Саву и Дунав — а већи део се протезао на копну од Саве до Дунава. Што велики вези.р током јула при опсади није успевао, узрок томе је не само примитивност тадање артилерије, већ и та околност што је он најпре изводио бомбардовање и јурише само са копнене стране; на тој страни иак зидине беху веома јаке; напротив, много слабију водену страну, где су 13 ) Маппо 8апи1о 239. (Маду. Тбг(;. Таг. XXV. Ко(:. Маг. бап. уИа? кјбпјкбјапак Ма^уагогзг^а^о! Ше1б Ш^бзНазај III кбгктепу.).

3*