Opštinske novine

72

Кеоградске општин ске новине

само неколике куле чиниле већу препреку није нападао. На тој страни задовољио се велики везир само блокадом, која је тек после пада Земуна била потпуна. Од тога момента опсадне батерије дејствоваху силније против београдских зидина. Непрекидно бомбардовање најзад је овде-онде пробило зидине, а по том су следили јуриши. Тако је текла борба целог месеца јула. Код Иштванфија је забележено да су браниоци за време целе опсаде одбили 20 јуриша. 14 ) По, Сулејмановом дневнику пак од 31 јула до 29 августа, за које је време султан логоровао око Београда, приређено је свега 6 јуриша против вароши и тврђаве Београда. Према томе, дакле, на операције великог везира пало би свега 14 јуриша. Турски историчар Печеви пише да је опсаду Београда предлагао велики везир Пири — Мустафа-папха, али већина у ратном савету најпре се противила том предлогу и истакла је као главни циљ војне освојење Шапца; но касније је султан ипак усвојио план великог везира, и после пада Шапца са целокупном турском убојном силом дође и -сам под Београд. 15 ) На први поглед збиља и изгледа да је главни циљ војне био освајање Шапца; султан и сам одлази под Шабац, а великог везира шаље самог да онседне Београд. Пада у очи чињеница да, иако је Шабац већ у почетку војне освојен, ипак султан још пуне три недеље лошрује код Шапца, и место да са целом својом силом похита ка Београду у помоћ великом везиру, он грозничавим нестрпљењем гради мост на Сави код Шапца и непрестано шаље на леву обалу те реке све веће и веће војне контигенте. Не може се веровати да како султан тако и сви чланови ратног савета не би желели поседовање Београда. Неоспорно је да је општи циљ војне био: освајање Београда, као најважније стратегиске тачке; али — изгледа у погледу тактике освајања мишљења се разилажаху. Већина ратног савета, претпостављајући да ће угарска војска похитати у помоћ Београду, обраћа своју пажњу и после пада Шапца на ову евентуалност и сматра припреме за отсудну битку пречима него ли општу опсаду Београда, јер после победе над ослободилачком војском заузеће Београда могло се сматрати као сигурно. Велики везир напротив препоручивао је ратни план Мухамеда II, тј. неодложну опсаду Београда и остаде при своме — и поред опирања ратног савета. Прилике се тако развијаху да је он био у праву. Велики везир дакле беше једно време осамљен са својим ратним планом, па баш зато можемо о њему претпоставити да је био потпуно свестан своје велике моралне одговорности коју је примио на се, и потстакнут брзим успехом Ахмед-паше, освајача Шапца, јогун") 1з1у,5пНу 62. Наттег III, 13. 15 ) ТЈј. Ма§-уаг Ми^еит 1860. II 420.

ством једног старог ђенерала наставља опсаду Београда, не штедећи ни ратни материјал ни људску крв. Према томе, тврђење да је велики везир током јула приредио 14 јуриша — није никакво претеривање. Знатан део угарских домаћих извора оптужује Србе, становнике београдске вароши, да су у току опсаде били неактивни, равнодушни и нису помагали угарску посаду при одбрани Београда. 16 ) Али може ли се веровати да би угарска посада, од цигло 700 бораца, била у стању да брани београдске зидине у дужини од неколико километара од Саве до Дунава против корпуса великог везира читав месец дана, а доласком султана под Београд против његове укупне војне силе још једну целу недељу! Без сумње ствар тако стоји да су српски становници који остадоше у вароши и сељаци из околних села, који се испред Турака склонише у Београд, с највећим одушевљењем пристали уз угарску посаду и безусловно се покораваху наредбама заповедништва тврђаве. 17 ) Дуготрајна и успешна одбрана Београда снажно доказује да су се Срби, при одбијању свих турских јуриша и при поправкама пробијених зидина, раме уз раме борили са угарском посадом против османлиске силе под воћством храброг, искусног заповедника Београда Олах — Балажа, човека великих способности, јаке енергије и светла карактера. 18 ) Само партиска заслепљеност која се блатом баца на сваку врлину и заслугу, — а која је у Угарској не само пре мохачке катастрофе, већ и после ове дуго владала, испод чијег се утицаја већина угарских историчара није могла отргнути — може нам објаснити ону незахвалност коју је угарско јавно мњење, па, следујући овоме, и иностранство испољавало према браниоцима Београда — подједнако како према Мађарима тако и према Србима. 19 ) Велики везир није се ограничио само на бомбардовање и на јурише, већ је наредио да ое копају лагуми ради рушења одбранбених објеката. Браниоци копаху контра-лагуме и упадом у непријатељске лагуме убијаху раднике у њима. Интересантан случај излаже, иако мало претерано, у свом делу рабинер са Крита Капсали Елијаху у вези са једним контра-лагумом. „У вароши беше — вели он — много хришћана; они починише велике штете. Након неких 40 дана од почетка опсаде подземним путевима продреше они ван вароши донде где стајаху Турци; ту ископаше простране пећине 1<Ј ) Тако на пр. Тићего 273. (бсћ\уапс!1:пег: бспр(:оге& Кегит Нип§-. Уе1егез \^1еп, 1746 II.). ") Кјзз 1^ајоз. Иаис1огГећегуаг ВикЗза. Нас116г1епе1тј Ког1етепуек II 575. 18 ) Олах Балажа и остале браниоце Београда од свих угарских писаца најверније и најтачније описује и карактерише Раи1ег Суи1а у својој истор. расправи »012ћ Ва1^гз ез а Шпс1ог!ећегуЗпак«. Уазбгпарј ијза§-. 1862 — 7 и 8 бр. 19 ) К јзз 1*ајоз —• јђјс1. 576.