Opštinske novine

76

Београдске општинске новине

Зидине и куле већ нико не брани. Капије су проваљене; Турци без отпора продиру у варош. Становништво Београда, напустивши варош, б-ежи ка капији горњега града. Турци га не гоне већ се прикупљају на тргу вароши; бацивши своје дуге џиде преко рамена очекују своје другове који продиру у варош. Посада горње тврђаве, спремна за борбу, заузима положаје на зидинама и сипа артилериску ватру на непријатеља. Да Ортелиус-ова слика верно приказује турску навалу од 8 августа то нам доказују и савремени писани извори. Турци су заиста извршили најјачи јуриш према источној капији и браниоци овде даваху најжешћи отпор; ту је беснела најљућа борба тота дана. Браниоци јаком пушчаном ватром чине у први мах страховиту пустош међу Турцима; но ови наваљују и даље неодољивом силом и, наперивши на капију три топа, провалише исту. На то браниоци, увидевши критичво стање на овој одбранбеној тачци, повукоше се у горњу тврђаву, оетавивши један мањи одред доле, ради одбране доњег града; јаничари пак продреше у варош. 33 ) На исти начин заузеше Турци и југоисточну варошку капију. Истовремено навалише и војници Мустафа-паше на разваљене зидине савског дела вароши и продреше у унутрашњост истог. У вароши завлада страховита паника. Српски етановници, чувши да су Турци провалили у варош, покупише по могућству своје покретнине и, запаливши своје домове, у очајању ирохрлише у горњу тврђаву. 34 ) Мољаху и преклињаху да их угарска посада пусти у тврђаву. Заповедник Олах одбија им молбу. Зашто ? Историјат опсаде Београда из 1456 год. је познат. Кад је те године Мухамед II освојио варош посада и варошко становништво бежаху и тада у горњи град; Турци појурише за њима и хтедоше с њима заједно продрети у тврђаву. То им није пошло за руком, но Турци, користећи се општим метежом, учинише јуриш на горњу тврђаву и на више места истакоше своје заставс на бедемима тврђаве. Но посада је, након џиновске борбе, — при којој се истакао својим пожртвовањем Тит Дуговић, — најзад ипак одбила и сломила страховит турски јуриш. Дакле мало је недостајало да Турци том приликом заједно са вароши не заузму и горњу тврђаву; стање посаде пак 1456 год. беше несравњено боље него ли 1521 год. Тада беше у Београду неколико хиљада бранилаца; сада пак неколико стотина; тада у Зе-

33 ) Тићего 373; Вги(и5 (Н15<опа) II 101. 2ау 163. и ) 2ау 163 не помиње пожар вароши Но султан у своме дневнику вели да су Срби запалили варош; то исто тврди и |5{уапКЈ 69 (Ке§ш Нипд НЈ51оп"а. К01п 1724).

муну беше Јован Хуњади, прелаз преко Дунава и Саве није ометало ништа; турска флотила беше уништена, доњи град беше Турцима неприступачан, штавише баш у тај део тврђаве се пребациваху бродовљем војне снаге Хуњадија и Капистрана. Сада пак у Земуну и у његовој околини логороваху Турци, на Дунаву и Сави пак доминирала је турска ратна флота. Из стратегиских разлога и ради одбране горње тврђаве сасма је био оправдан поступак заповедника Београда што малобројну војничку посаду није жртвовао у неравној и безнадежној борби на бедемима около вароши, већ је, уверивши се о немогућности одбране вароши, повукао посаду благовремено у горњу тврђаву. Можемо разумети и оправдати и тај поступак заповедника што је у критичном моменту, када се могао очекивати турски јуриш, ускратио српском становништву улазак у горњу тврђаву. Но Турци овом приликом нису одмах јуришали на горњу тврђаву као оно 1456 год. Што беше томе узрок? По свој прилици су се Турци, продирући кроз уске и кривудаве варошке улице, збунили због пожара који је брзо захватио скоро целу варош. Познато је да су се Турци 1456 године због пожара морали повући из вароши, побојаше сличне катастрофе, не знајући што да предузму. Хладнокрвни заповедник тврђаве морао је приметити то колебање Турака и, сматрајући безопасним отварање градских капија, изилази у сусрет Наваљивању Срба и пусти их у тврђаву. ! N I I ! Срби беху већ у путпуној сигурности, када турске војсковође, схвативши нову ситуацију, утаначише нов план за даљи напад. Одмах су довукли у варош топове и почеше жестоко да бомбардују преградне зидиве доњега града; пробивши исте извршише општи јуриш против горњег и доњег града. Јуриш против доњег града је успео; пробивши се кроз разваљене зидине доњег града Турци му искасапише посаду, сем неколико бораца који побегоше у горњи град; посада потоњег пак одбила је турске јурише и предвече се Турци, претрпевши велнке губитке, повукоше. Борба од 8 авг. нанела је Турцима осетне губитке; пало је 800 јаничара; вероватно да је код осталих одреда било и већих губитака. 35 ) Сулејман је заузећем београдске вароши дошао једним кораком ближе своме циљу; спољашњи одбранбени појас главне тврђаве беше му сад у рукама. Проф. Јован Максин

35 ) !б(уапН| 60 цени губитке на 800 јаничара сем губитака у четама асаба и спахија,

(Наставиће се)