Opštinske novine

Опсада и пад Београда 152) године

75

беше мнош солидније изграђен него ли онај код Шапца. Понтоне рааместише на отстојању од! 4 метра, а укотвљени беху на ланцима привезаним каменим тешким теговима. Понтоне спајаху дебеле греде, смештене на понтонима једна до друге; међусобно и са понтонима беху спојене железним ексерима. Крајеви моста беху са мостобраном епојени дебелим јаким ланцима, кој:: су били тако попуштени да се цео мост и при највећем водостају могао слободно дизати, те није се требало бојати да би се због јаког напона греде поломиле, као што се то десило код шабачког моста. Над уздужним гредама положене беху једна до друге попречне греде дуж целога моста; мосх, је услед двоструког слоја греда био тако јак, да је по њему могла ићи не само пешадија већ и коњица па и тешка артилерија. Овај је мост био већ 17 августа готов. Четвородневно непрекидно бомбардовање је јако оштетило бедеме доњег града, но велике продоре је починило с копнене стране и на зидинама око вароши. Султан је 7 августа сазвао ратни савет, који је сматрао да је наступио тренутак за поновни општи напад. 8 августа загрмеше топови; то беше сигнал за почетак велике борбе. Српско становништво, због непрекидног рада око поправки пробијених продора, почело је малаксавати и, уверено да се Београд не може одбранити, с очајањем је гледало у будућност. Утешне речи заповедника Олаха нису биле у стању да охрабре изнурену и клонулу масу. Малобројни Мађари нису могли свуда држати веома дугач-

ку одбранбену линију, већ могаху само на појединим важнијим тачкама да заузму положаје. Турци истовремено нападаху одасвуд, са копнене и водене стране. Најогорченија се борба водила око зидина источног, односно дунавског дела вароши; ту кидишу заједно одреди Ахмед-паше и великог везира. Баш овај призор нам приказује Ортелиус-ова слика. Поменути одреди продиру ту у два правца, ка источној и ка југоисточној капији. Над обема капијама уздижу се високи торњеви. Источну капију штити на северној страни Дунав, на источној пак водом испуњени широк ров, који почиње код Дунава а продире дубоко унутра. Лево од рова види се јуришни ров, а од овога на лево, на мало узвишеном месту, виде се рововски плетери а између њих топови. Према југу, на узвишицама, указују се такође батерије, а позади њих виде се шатори турског логора. Пред источном (дунавском) капијом види се пространа обалска раван; к њој се бродовљем довозе турске чете. Водостој је тад, на несрећу бранилаца, био веома мали те се пред зидинама до обалских линија Саве и Дунава •издизаху на многим местима суве обалске равни; ове поседнуше Турци и одавде наваљиваху на бомбардовањем оштећене зидине. Како слика приказује, један турски одред се већ групише непосредно пред источном капијом, а бродови непрестано довозе амо нове и нове чете. Истовремено с копнене стране једна друга турска чета трчећим кораком јури к југоисточној капији.

Ортелиусов бакрорез Београда из 1521 год., који се налази у „Хронологији" издатој у Нирнбергу 1603 год.