Opštinske novine

К$лшурна хроника

Посета Њ. Кр. Вис. Кнеза Николе градском Дому културе.

У суботу, 1-П, око десет часова пре подне, професор цртања НЕ>. Кр. Вис. Кнеза Николе, ак. сликар Мика Петровић, јавио је да ће тог истог дана допратити Кнежевића у Дом. Предузето је све за овај пријатан дочек. У Дечјој и Омладинској читаоници приређена је изложба књига, које млади читаоци ове Библиотеке нарочито воле и које су могле занимати и малог Кнежевића,

Њ. Кр. Вис. Кнежевић Никола уписује се у споменкњигу Градског дома културе Дочеку су присуствовали: Претседник Општине г. Јеврем Томић, академик и градски већник г. д-р Јован Радонић, градски већник г. Будимир Швабић, управник Библиотеке и Музеја г-ђа д-р Марија Илић-Агапов. Већ на први поглед млади Кнежевић ј|е освојио све симпатије својим природним и у исто време тако чедним, дечачким! држањем:. Његова изванредно умесна питања, постављена скромно и разумно, утврдила су нас у нашим симпатијама. Дан је био радни. Градске читаонице су биле пуне редовних посетилаца, наших марљивих читалаца. У Дечјој и Омладинској читаоници деца су била заувета књигама, старији су били окупљени око каталога, око

библиотекара, или у својој редакционој соби. Неколико посетилаца налазило се у Градском Музеју и у Градској галерији слика. Ведар, озбиљан, млади Кнежевић је одмах ушао у Велику читаоницу, где је у том часу било највише света око пулта за издавање књига. Хитрим кораком прешао је кроз дворану, да се затим, исто тако брзо, попне у Градски музеј. Ту је разговор био најдужи. Све је младог Квежевића заним1ало. Оно што му се нарочито допало, то је отворено наглашавао. А избор је увек био добар. Познавање наше историје, а нарочито историје Београда младог Кнежевића изненадило нас је. — Стари планови Београда! — Слушајући тумачења и гледајући најстарије слике, Кнежевић је тражио у мислима сличност између тог Београда прошлих вемова и садашњег Београда. Али, много се тога изменило. Па ни ниво Саве и Дунава више није исти као некад, ни висина наше цитаделе. Сви ти планови сређени су тако да се уз сваку групу планова налази и слика носиоца тог времена: курфирст Баварски, Евгеније Савојски, Лаудон, наши граничари. Подешавајући тумачење према Кнежевићевом добу, изнето Му је оно што га је, у вези са тим личвостим|а, могло нарочито занимати. Видело се колико га интересује опис личности Савојског и то не само као ратвика, већ и као човека изванредно великог духа, који је волео књигу, који је знао у животу бити онакав како је то његово достојанство тражило. Исто га је тако заиимао и живот Лаудонов док је као млад официр боравио у нашој кршној Лици, па његово бежање у Беч у жељи да нађе што шире поље рада. У етнографском, културном, као и у историјском одељењу Београда у XIX веку многи предмети су нарочито привукли Кнежевићеву пажњу. И стари градски костими и успомене које су везане за развој и постанак нашег грађавског друштвевог живота, па чак и на око ситне ствари нису умакле Н>еговој пажњи. Све је Он видео и у свему се снашао. У витрини у којој се налазе предмети које је Градском музеју поклонио Коста Главинић, — који је толико година провео на положају претседника наше Општине, — с пажњом је прегледас и посуђе које се некад употребљавало у отменим градским породицама, мале