Opštinske novine

Некролог

99

градовима, као спортиста, играо је врло видну и задажену улогу. Милошко је учествовао на многим међународним и немачким спортским утакмицама са изванредним успехом о коме су наши листови онога доба с поносом пунили своје ступце. Као такав био је у Немачкој рекордер' у бацању копља и дискоса. По повратку са студија видимо га у Београду у првим редовима нашег витешког друштва „Душан Силни" уз популарног Тасу Поповића. Када се „Душан Силни 1911 спојио са „Соколом", на чему је и Милошко живо сарађивао, ушао је у прву управу главног одбора соколског друштва „Душан Силни", па је и у уједињеној организацији један од њених вредних сарадника. Соколству и његовој идеологији остаје веран до смрти. Тешко болан и од дуге болести изнурен он је налазио снаге да се до последњих дана одазива дужности Сокола служећи соколској идеји свом својом преданошћу и посвећујући јој и последње своје снаге. Милошио је и у „Народној Одбрани" један од чврстих ослонаца у њеном патриотском раду. Негдашња „Орјуна" имала је у Милошу агилвог и поузданог вођу у Београду. Дуго времена је сарађивао у главном одбору „Народне Одбраве", а време његовог претседниковања у београдском обласном одбору ове наше значајне националне организације претставља најсветлије данс напретка и живота организације у престоници. У политичком животу није се намерно много истицао, и ако је био одличан и виђен члан демократске странке по традицији своје породице. Странчар тесногруди никад није био и важио је као партиски непристрасан, готов да на сваком корисном послу сарарађује са сваким ваљаним сином ове земље без обзира на његово партиско опредељеше и политичко мишљење. Од партије није никад ништа ни тражио ни очекивао, и ако јој је предано слумио, сматрајући, оасвим правилно, да је и то грађанска дужност. Толерантан и без и најмањег знака нетрпељивости Милошко никад није имао ни партиских, као ни личних непријатеља. Своје је волео, туђе је поштовао. Зато су га сви волели, сви ценили његову честитост и оданост. У свима је Милошко имао личне пријатеље, који су га волели као свог најближег. Поред нарочито живе активности у већ поменутим организацијама, Милошко је сарађивао и у многим другим престоничким спортским, витешким, националним, културним и хуманим организацијама као и у многим манифестацијама ширег националног знач|аја. Нарочито је запажен његов рад у Удружењу резерв них официра и ратника. Његов оснивач, Милошко је дугогодишњи члан средишше управе Удружења чијем је напретку и просперитету много допринео, својом сарадњом, као стари ратник и национални борац. У рату Милош П. Радојловић учествовао је као инжењерски официр код пионирске чете шумадиске дивизије. Ратник изразите вредности одликовао се у

много прилика. За своје истинске ратничке заслуге, и војничке врлине одликован је, поред златне медал»е за храброст, и једним од највиших наших ратних одликовања: орденом Белог орла са мачевима, а награђен је дивизиском похвалом шумадиске дивизије. Као грађанин за своја толико корисна учешћа у јавном животу одликован је свима нашим одликовањима па и највишим: орденом Карађорђеве звезде. Наша Општина је у |низу година имала у Милошу ревносног одборника и већника. Он је своју већничку дужност најозбиљније схватао и најпреданије вршио са пуно разумевања и љубави за свој родни град. Трудећи се на сваком послу да што више допринесе напретку Београда и бољитку његових грађана он је много задужио престоницу и њено грађанство. Какав је био у Општини такав је био Милошко и на свима осталим пољкма јавног рада, а за чудо доспевао је на све стране и свугде је био од користи и помоћи. Његов по спољном изгледу више но скромни дом, у Кнегиње Љубице улици, испод Класне лутрије, у коме ое родио, век провео и умро, био је стециште небројених родољуба из целог српства и са целе територије наше данашње простране уједин>ене Отаџбине, и то како пре ратова тако и после уједињења све до наших дана. Ко год је дошао од наших бољих људи и истакнутијих националних радника из Босне или са Приморја, из Хрватске или Јужне Србије, из Војводине или Црне Горе бивао му је драг гост. Цељог свога живота одржавао је он сталве везе са најбољим вашим људима из целе земље и трудио се да свакот угости и убеди, да су моменталне несугласице међу нама нешто пролазно, а да је наша народна и држјавна будућност изнад свега. Многобројни говорници над одром чесгитог покојника истаклИ су све врлине и предности једног ретког сарадника на раду за општенародно добро, с1арадника како у ; миру тако и у рату. И као грађанин и као војник Милош П. Радојловић остаје у нашем јавном животу једна светла појава и част наше престонице чији је угледни члан био. Његова смрт изазвала је болан утисак не само у Београду но широм наше земље у којој је Милошко имао велики број оданих му пријатеља. Милошко је знао само да воли. Племенитошћу свога срца задужио је многе, који су то заслужили. Био је мецена, који је помагао све што помоћ заслужује трудећи се да његово добро дело остане — анонимно. Нашег Милошка красиле су све врлине једног правог човека и родољуба. Био је пун лепих особина и врлина куће Радојловића и као такав оставио је својим животом светао траг те ће му се име с хвалом спомињати. Светао му помен међу нама! КонстангишКока В. Саватнјевић