Opštinske novine

Карађорђево оружје — Колико је од њега очувано и где се оно данас налази —

Као што је познато све наше устаничке војводе из оба устанка у почетку осамнаестог века, имали су поред изванредних хатова и драгоцено и скупоцено најбоље оружје онога доба. И коњи и оружје, па често и скупоцено златом искићено војводско рухо, били су у већини случајева плен у крвавим бојевима отет од турских паша и босанских бегова. На жалост, много од тога је нестало, изгубљено и развучено у иностранство, тако да је мало сачуваво у музејима и нешто у породицама, које су већим делом изумрле.

Урош Кнежевић: Карађорђе (из Музеја Кнеза Павла)

Карађорђе као Врховни Вожд, као први међу војводама, и ако је познато да се није радо китио ни гиздао, имао је, такође мерак на скупоцено оружје. Од тога је нешто очувано и до наших дана и ако је то слабо познато широј јавности.

Трагајући за тим где је сада Карађорђево оружје, наишли смо на једно откриће објављено пре више од сто година. Сербске Народне Новине Теодора Павловића, које су излазиле у Пешти од 1838 до 1847 године, у броју 67 за 1844 годину доноое о оружју Вожда Карађорђа овај допис из Аике: „У капетана Ножанића, Удбинске компаније, Личке регименте, налази се пушка Шиба сребром извезена, и у обрбаше оережана Лички, Меде Скорупа, из села Церје, Смиљанске компаније, налази се анџар Црнога Ђорђа, Сербије избавитеља. Кад је Ђорђе у тринајестој години текућег столетија из Сербије у Цесарију прешао, буде у Митровици од Пишкорца, капетана од управитељства гостољубиво примљен, и дарује овоме при растанку и опроштају за знак благодарности и пријатељства своју пушку и анџар. Пишкорац умре у Карлштату (Карловцу) у пензији, а син његов Данило, фендрик Личке регименте, дарује оба та адиђара свом пријатељу капетану Ножанићу, који и данас пушку, као највећу драгоценост држи, а анџар даде Меду Скорупу, с ким је негда скупа служио и с њиме се добро пазио, да га носи за појасом за украшеније, и да се поноси. — Ово господине зато јављам, што мислим да би вредно било пазити, да не би те две драгоцености, које су до сад за свети залог пријатељства служиле, данас сутра у недостојне руке пале, или се како сћердале." На жалост нисмо ништа могли из прегледаних записа сазнати, шта је после било са овим реликвијама, нити где се оне сада налазе. Карађорђевог оружја, осем овога, има у дворској ризници и у Музеју Матице српске у Новом Саду. Оружје које ое налази у Матици, сигурно је оригинално, а даровао га је сам блаженопочивши кнез Александар. Када је Вожд мученички убијен у зору на дан арханђела Гаврила, 13 јула (по старом календару) 1817 године, у Радовањском лугу, убице су покупиле његове ствари и предале их кнезу Милошу. Од оружја била је ту и Вождова сабља, коју му је даровао руски цар Александар I. На сабљи је било изгравирано: „Заштитнику православија, вери и отечества". Ову Карађорђеву сабљу је кнез Милош ообом понео када је 1839 године напустио престо и Србију. Доцније ју је поклонио Кнезу