Opštinske novine

58 Београдске општинске новине

Михаилу. Овај је корице дао украсити бриљантима и пасао ју је само у изванредним свечаним ириликама, када је облачио богато владарско рухо. После кнежеве смрти, неко је ову скупоцену сабљу заложио у Бечу и пошто је није нико о року откупио, сабља је продата на лицитацији. Где је она сада није нам познато. Друту једну Карађорђеву сабљу купио је славни наш песник Владика Раде у Бечу 1837 године и испевао јој је у свом „Пустињаку Цетињском" ову песму: Сабљи бесмртног ВоЉда Карађорђија коју сам купио у Бечу 1 јунија Х837 године. Оружје свештено, вјенчано са славом! С каквијем вострогом тебе данас виђу, Каква ли ми чуства душу потресају! Плачући те славим, с уздисањем гледам, Кад ми на ум дођу твоја дела страшна; Кад си у рукама вожда и витеза Кроз полкове густе тирана љуцкога Сијевала страшио, и крвљу ое мила Подижући Србство, круну му ишћући. Ти си властовала на равнинам бојним; Пред тобом је Стамбол — бич народа — дрхта; Од твојега звека и моћна удара

Тресла се је лука, премрска планета. Ти светињо наша од српског триумфа! Вјечно ћеш ми бити знаком спомињања Великијех дјела оца отачаства; Ја ћу тебе хранит као киту праву Од невехлог вјенца рода избавника." Ову сабљу Карађорђеву Владика песник поклонио је доцније сину Карађорђеву, кнезу Александру Карађорђевићу, а кнез ју је са другим историским драгоценостима поклонио Матици српској у Новом Саду 1873 године. Ова сабља у Матици је она којој је Нзегош спевао оду. Кнез Александар, као велики добротвор и легатор Матице српске у Новом Саду, дао је овој на сохрањење средином 1873 године поред ове сабље од Карађорђева оружја и дугу пушку, две шегове мале пушке даницкиње, Карађорђев јатаган, две златне паласке и ножић, којим се Карађорђе лично служио за своје потребе. Ово оружје је Вожд у једној од првих устаничких борби задобио од неког на гласу турског јунака. Сабља Карађорђева се 1813 године изгубила. Владика Раде је на њу случајно 1837 године у Бечу наишао, купио је и Карађорђеву сину Александру на дар послао. Интересантно је поменути да је ножићем,

Вељко Станојевић: „Избор Вожда Карађорђа"