Opštinske novine

Страна 6

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 60

Уредба о извршењу уредбе о девизама

( <=Л&&а, ДЖЖ»1ДИ1Ж»Ж : ддж, ј НОВИ ДЕВИЗНИ ПРАВИЛНИК ЗА СРБИЈУ Написао ратни упрабни сађетник адбокат д-р Мајер, у штабу генералног пуномоћника за приђреду у Србији

Београд-Земун, 11 јуна (ДНБ) Срби л>уди од посла бесумње ће с највећом пажњом студнрати две уредбе које су објављене јуче — 11 јуна — а заједно се могу означнти као „правилник о девизама". Обе уредбе увелико задиру у пословнн живот, али су од интереса и за друга лица — за сељаке, путнике, банкарске службенике, жандарме, нт.д. Путницн који одлазе у иностранство већ ће ових дана запазити да им на границама постављају питања која се односе на новац који носе собом. Радници који живе у близнни границе и који данас у свакодневном пограничном промету одлазе на рад, мораће такође да се упознају са новим Правилником о девизама. Становници Београда који мају имања негде нза Земуиа, у новој хрватској државн, морају да знају нове одредбе о девизама. Сел>аци који имају имања и с једне и с друге стране границе, једног дана ће запазити да се и њих тиче нови закон о девизама. У малој држави каква је Србија ваља одједном посматрати са сасвим НРвнх гледишта прнвредне односе који су досад сматрани нечим што се само по себи разуме. Све је то изазвано новом границом. Повлачење граница око Србије имало је последицу да је Србију ваљало опасати и „девнзном границом". Не може се више допустити поједином државл>анину да износи стран новац у иностранство колико му је воља, да можда преноси из Мостара у Ниш старе динарске новчаннце, да, не говорећи ништа о томе, у свом сефу у банци крије злато, доларе илн акције каквог хрватског индустриског друштва. Држава није лопов. Она поједннцу не одузима ништа од његове имовине — али тражи да се имовина у страном новцу прнјави српској емисионој банци и њој нуди на куповину. То, пак, још ни из далека не значи да Српска Народна банка има намеру да накупује и баци у један велики лонац инострану имовину српских држављана. Дужност „нуђења на продају" свих иностраних вредности које се налазе у српском поседу, у први мах значи само ннвентарнсање српске имовине у иностранству. Српска Народна банка прибавиће из приватних руку само извесне нарочите специјалне вредности из тога великог имовинског комплекса, па и то само по потреби. Биће само потребно да Српска Народна банка дође до утицаја на кретање новца између Србије и иностранства. Између Србије н Хрватске, например, владају, на основу живота у једној државној заједници у току последње 22 годнне, извесни привредни односи. Међутнм, ти односи данас више нису унутарња питања, већ су „међудржавни", или, како се раније такође говорнло, „интернгционални" односи. Кроз кратко време, ове две државе имаће потпуно различиту валуту, различит новац, различите законе. Ниједна од ове две државе не би могла мирно да гледа да њени грађани по нахођењу пребацују час овамо, час онамо, из једне у другу државу, своју готовину и своју имовину. Оваква самовоља имала би недогледних последица у обема државама. Вероватно да у таквом случају никад не би било платежних сретстава потребних у овом или оном часу да би, например, Србија могла да врши куповине у Хрватској или у Немачкој кадгод је то потребно. А за Србију ће бити потребно да увек нма у приправностн платежних сретстава како бн се убудуће из приноса од српског извоза или сретствима која проистичу из српске имовине у иностранству редовно могле плаћати сировине за српске фабрике, плугови за сељака и индустриски пронзводи за српског грађанина. Била би, дакле, злочиначка лакомисленост ако немачка војна управа не би показивала интереса за ове потребе Србије. Можда би се каквом српском фабриканту свиле или произвођачу шљивовице боље свиђало да са зарађеним новцем проведе неколико веселих летњих месеци у Монте-Карлу — српска држава, пак, има интереса да се баш тај новац употреби, например, за куповину румунског петролеја или немачких пољопривредних машина. Коме у овом случају треба прнзнати да је у праву? Мора се рећи: српској држави, народној привреди, заједници — или како већ хоћете да назовете оно што се овде одједном јавља као „диктатор" новчаног промета. Из овог примера иознаје се смисао новнх девизних прописа. Уопште није толнко важно да сваки поједннац одмах првог дана по појави оваквих основних закона познаје поједине параграфе; важно је пре свега да се овакви неудобни закони правилно схвате. Разуме се да су девизни нропнси неудобни; у прошлости било је свакако лепше, кад је човек могао закопати свој новац негде у свету у каквом банчином трезору а да у Београду нн једна мачка није питала где то остаде тај лепи српски новац. Сад, кад се у Београду мало по мало лепо набијени сефовн по банкама изближе испитују, појављује се на светлост дана још многа доларска новчаница илн фунта стерлинга, па и много сандуче са. златом које би још деценијама попут зачаране принцезе дремало у хладовнтој прегради касе кад се иеумољиви чнновници На-

родне банке не би старали о тим чудним скровиштима. А зашто све' то? Народ треба да је у могућности да са нностраним платежним средствима газдује онако како је потребно да би се на целлј линији могла водити борба против глади, незапослености и сиротнње и да би се над њима могла извојевати победа. Али у новим девизннм прописима не говори се само о иностраном новцу. Тамо се говори и о меницама и чековнма, о племенитим металима, хартнјама од вредности, па чак и о власничкнм правнма и поседу у земљи. И овде важн „дужност нуђења на продају"! Али то не значи да држава сад нма намеру да од српсиих сељака откупљује права уживања плодова и земљу која се налази одонуд туђих граница. Ново девизно право тражи ово „нуђење на продају" из разлога што једном треба утврдитн какве је врсте и каквог >става српска имовина у иностранству и какве су промене евентуално настале у том поседу у иностранству ако кроз који месец или кроз коју годину држава упита овога или онога власника: Шта си у међувремену урадио са том имовином? За пренос нмовине у иностранству са једног лица на друго увек је потребна нретходна дозвола. Контрола је потребна да се та имовина у нностранству не би на штетан начнн отуђила. Из те имовине народу стално притичу добнтцн, па је зато треба штитнти, како према домаћнм, тако н према спеља! Српско девизно право — то нам треба веровати — јесте нежно, а врло густо изаткано ткиво. Оснивајући се на искуствима дугих година, немачкн стручњаци створнли су већ и у другим поседнутим крајевима одговарајуће девизне прописг (који, наравно, у својим основним потезима личе на немачки узор) па су сад и у Србији завели одговарајуће право. Немачки тручњаци такође знају како се такво право примењује. При томе не треба мислнти да се то ради из чистог уживања у параграфима — шта внше, можемо да кажемо: Сами Немци жнво се труде да поред општег девизног права створе спеинјално девнзно право које би европском континенту поново обезбедило слободе у платном промету без којих је дуго био. Ту спада пре свега Берлински средишни клнринг. То је европска обрачунска установа за многе државе које у њој учествују, нека врста европске банке. Али ово ослобођење европског платног промета путем европске платне заједнице, разуме се, не може да брани да се пре свега и у Србији заведе чисто и компДктно девизно право, исто онако као што домаћица пре јела пре свега распремн^ сто и застре га белим столњаком пре него што ће донети чиннје. Тако немачка војна управа у Србнји пре свега ствара компактно и јасно девизно право, на чнјем ће се темељу српски платни промет поступно уиграти, па и развити.

П о з и в Лржавне хипотекарне банке надлештвнма и установама Позивају се сва надлештва и установе које су по постојећим прописима обавезне да поллжу новац Државној хинотекарној банци (фондови, деотозити, новци пупи.тних и стецишних маса и др.) да наставе с полагањем овог новца Државној хипотекарној банци у Београду, њенкм главним филијалама, филијалама и агенцијама у унутрашњости, и то: у Петркзвграду, Панчеву, Нишу, Ваљеву. Шапцу, Чачку, Ужицу, Крагујевцу, Лесковцу и Зајечару, водећи рачуна о роковима и законским последицама пропуштања. Надлештва и установе у Београду могу да врше уплате *и преко Поштанске штедионице на оне чековне рачуне Државне хипотекарне банке код Поштанске штедионице на које су и рвније вршили уплате. (Агенцнја „Рудник")

У циљу да се на ранијим подручјима трговинских, индустриских и занатских комора у Сарајеву, Подгорнци и Скопљу, која сада потпадају под Војног заповедника у Србији, васпостави нормално обављање редовних послова који по законским прописима спадају у надлежност трговинских, индустриских и занатскнх комора, прописујем следеће: 1) Сви послови који по законским пропнсима спадају у надлежност трговинскнх, индустриских и занатских комора вршиће се на територији војног заповедника у Србији према овим одредбама: а) за подручје трговинско-индустриске и занатске коморе у Сарајеву вршнће све поменуте послове према надлежностн трговинска, индустриска и занагска комора у Београду; б) за подручје трговинско-индустриске коморе и занатске коморе у Скопљу и за подручје трговинско-индустриске и занатске коморе у Подгорици које потпада у територију војног заповедника у

(Уредба о понуђивању) Наоснову § 11 Уредбе о девизама за Орбију од 10 јуна 1941 издаје се следећа Уредба о извршењу. § 1. (1) Домаћа лица имају до 30 јуна 1941 годкне да понуде следеће вредности Српској Народној банци, надлежној за место становања уколико су им ове у тренутку ступања на снагу ове Уредбе припадале, и да их уступе на захтев уз исплату противвредности у домаћој валути: 1. Страна платежна сретства П.гатежна сретства су: новац, исллате, дознаке, чекови и менице, 2. Потраживања у страној вал|ути, 3. Менице и чекове који гласе на домаћу валуту а који су вучени на иностранство, 4. Потраживања у домаћој валути према странцима, 5. Злато (и златан новац), платину и остале племените метале у непрерађеном стању, као и изломљени материјал тих метала, 6. Хартије од вредности емитоване у иностранству (стране хартије од вредности) ако гласе на домаћу валуту. као и каматне и дивндендне купоне таквих хартија од вредности, 7. Хартије од вредности емитоване у земљи (домаће хартије од вредности) ако гласе на страну валуту, као и каматне и дивидендне купоне таквих хартија од вредности, 8. Уделе у страним заједницзма, друштвима или корпорацијама, нарочито уделе друштава са ограниченим јемством, који нису у облику хартија од вредности, 9. Хипотеке, земљишне дутове и рентовна потраживања у домаћој и страној валути, уколико за њих јамчп инострано земљиште, 10. Земљишта која се налазе у иностранству или права томе слична (наследна права на градњу и на закуп). (2) Са домаћим лицима изједначена су и она која су се иселила из Србије после 6 алрила 1941 године (исељеници). (3) Ако се вредности које се имају обавезно понудити, назначене у § 1 од тач. 1 до 7, налазе код једне банке то се понуда има извршити преко те банке код Српске Народне банке. Банке имају ту понуду саме да изврше уколико то не уради до 20 јува 1941 године — за вредности које су депоноване код њих — лице које је обавезно да понуду изврши. (4) Обавезна понуда се има извршити без обзира на то да ли су вредностн већ и по постојећим девизним прописима имале бити понуђене или биле понуђене. § 2. (1) Домаћа лица имају вредности назначене у § 1 пријавити сваког пута у року од три дана по дооијању ових Српској Народној банци надлежној за место становања непосредно или посретством неког овлашћеног завода, уколико им по ступању на снагу овог закона припадну на неки други начин него на основу дозвољене куповине, и да нх на захтев уступе уз наплшу противвредности у домаћој валути. Уколико ништа друго није утврђено, имају се вредности које су прибављене у оквкру једне дозволе понудити у року од три дана пошто је дозвола престала да важи, под претпосгавком да притежилац вредности ове још поседује. (2) Домаћа лица имају сем тога још да пону де: 1. домаће хартије од вредности ако обавезиом понуђачу припадну бесплатно од стране једног нностранца, 2. потраживања у домаћој валути према домаћем лицу која је обавезни понуђач наследио од иностранца. § 3. Дужиостн, које нма претежилац предмета који подлеже понуди, нма да изврши на исти начин и онај који предмет држи као свој или путем депозитарског пуномоћја, холдинг друштва нлл на неки други качин има право располагања гим предметом. § 4. Ко се у времену обавезне понуде у смислу § 1 и § 2 налази у кностранству има понуду извршитн најдаље за 10 дана по повратку у земљу. § 5. (1) Лица која се настањују у Србији имају вредности којима располажу у тренутку усељавања понудити у року од 10

Србијн вршиће послове које спадају у надлежност трговинских и нндустриских комора Трговинска н нндустриска комора у Београду, а све послове који спадају у надлежност занатских комора вршиће .<ЛМ,1ТСКЛ_ к<>морл_ > Нин:\. Пријављивзње моторних воаила У смислу наређења Господина Војног Заповедника у Србији издатог 12 маја т.1. н објаве Фелдкомапдантуре од 1 јуна 1941 г., а у вези с издатом наредбом Управе града Београд! — Одељења саобраћајне полиције бр. 3411/41 од 11 јуна 1941 г.. имају се пријавити и сва моторна возила која су одјављена и пломбнрана. Исто тако имају пријавити моторна вознла н сви власници имања на чкјнм се доориштима или у чнјим се зградама она налазе без обзира да ли су њихово власништво, као и да ли су возила у употребљнвом и.ти у неупотребљнвом стању. Рок подношења пријаве је 15 јуни 1941

дана на начин изложен у § 1 Српској Народној банци, надлежној за место становања. кепосредно или посретством неког овлашћеног завода, и да их на зехтев уступе уз исплату противредности у домаћој валути. (2) Напред поменута лица имају такође да понуде Српској Народној банци: 1. потраживања према домаћим лицима која су стекла у иностранству на ма који начин после 6 априла 1941 године. 2. домаће хартије од вредности којесу стекле на ма који начин после 6 априла 1941 године. § 6. Од обавеза у смислу § 1 и 2 су ослобођени: 1. домаКа лица уколико им под претпоставком реципроцитета према општим међународним нормама припада право на ослобођење од личних пореза, 2. конзуларни заступници који су чиновннци по занимању, и чиновници који су н.кма додел>ени уколико су припадници државе коју претставл>ају, а који немају српско држављанство и сем своје службе у земљи немају никакав други позив, занзт или не упражњавају неку другу радњу са зарадом. 3. домаћа лица са својим потраживањима у страној валути према другим домаћим лицима. Овај изузетак међутим не важи за потраживања са рачуна страних валута код домаћих кредитних завода, за: доспела потраживања у сграној валути. према домаћим осигуравајућим друштвиVа из уговора о осиГурању и за још недоспела потраживања у страној валутипрема домаћим осигуравајућим друштвима из сваке врсте уговора о осигурању жнвота и из таквих уговора о осигурању против болести и незгода који траже резерву за реосигурање, 4. домаћа лица са својим потраживањи*«а на премије, осигурања или реосигурања и још недоспелим потраживањима према иностраним осигуравајућим друштвима из уговора о осигурању и реосигурању. § 7. (1) Домаћа лица у смислу овог закона су природна и правна лица која имају своје место становања или своје уобичајено место задржавања, седиште или место управе у земљи. Филијале једног страног предузећа у земљи и домаћа предузећа једног иностранца важе без обзира на то да ли су правно самостална или не као домаћа лица у с-чучају ако се место њихове управе налазн у нностранстну. (2) Странци у смислу овог закона су природна и правна лица која кмају своје место станован>а или своје уобичајено место задржавања, седиште или место управе у иностранству. Филијале једног домаћег предузећа у кностранству и кнострано предузеће једног домаћег липа взже без обзира на то да ли су правно самостална или не као странци ако се њихово место управе не налази у иностранству. (3) Српска Народна банка може у случајевнма сумње са обавезним дејством — и за судове — донети одлуку о томе да ли је извесно лице домаће лице или странац у смислу овога закона. § 8. (1) Располагање са вредностима које подлежу обавезној понуди може се вршити — укотнко у смислу општих девизних прописа не изискује одобрење — само пошто је Српска Народна банка на основу захтева донела решење. (2) Располагање које је извршено у супротности са постојећом одредбом не важи. § 9. Ако Српска Народна банка није спремна да преузме понућене јој вредности она може ове за рачун обавезног понуђача продати у иностранство или их неком за продају дати или да донесе др\ге неке одлуке како би ове вредности учинила корисним за девизну политику земље. Износ добијен од продаје или неког другог обрачуна ступа на место првобитних вредности. Ако Српска Народна банка не искористи ово право то обавезни понуђач може ове износе сам; добити у оквиру законских одредаба. § 10. Ко намерно не изврши дужности предвиђене овом Уредбом правовремено или уредно казниће се затвором и новчаном казном до десетероструког износа вредности на коју се казнена радња односн, или једном од тих двеју казни. У тежим случајевима може се казннти и робијом. Ако је ова радња учињена из нехата. казннће се само новчано. Покушај се кажњава. Вредности, на које се казнена радња односи, подлежу конфисковању. Ако више не постоје, имају се наплатитн износи који одговарају овим вредностима. § 11Ако постоји довољна сумња за једну кажњиву радњу, судија може за обезбеђење новчане казне, конфисковања и конфисковања износа у замену вредности издати наредбу о обезбећењу а да не треба да постоји неки други нарочити основ за обезбеђење. § 12. Српска Народна банка је овлашћена: 1. да нареди опште или појединачне нзнимке у односу на обавезну понуду, 2. да утврди остала потребна наређења за спровођење обавезне понуде. Београд, 10 јуна 1941 годиие. За војног заповеднкка у Србији Генерални опуномоћеник за привреду

Рад у занатским коморама