Ošišani jež

ЈЕЖ

СТРАНЕ ВЕСТИ Стратешка резерва

Зшврвигут абог оодожаја «леnna аарткјл у саету, н«х>чвто т веаи са избооима у Фрлндуској н Италнјн, Папа је у посаедње во«ме оостао растресеи. Км ку i* једм каодинал наненвдмо јвкно м орве реаултате ■абооа у Фраицуској н рекао да је успеху комунисга у многом дооримело ■ жеиско поаво гла(а кажу да је Папа дкгао глану св Наполеовосшх мемоар«. коЈе ]• упраао чкт ао. ■ повмкао: •Гарда у покрет 1 ". Зачуђеи кардинал га )е уститао игта xohe тнме да каже, на■mt ее Папа прнбрао и полрч— И сшатице на избоое реno Је.

Концентрације у Грчкој

У ие&н oa 06 разовањем вовс MUe У Грчкој међу бнвшим влаЈвтиш кругоеша са»е чсшће ее ■о— i>c кмилпка ковцежтокшја као једкно могућа владиваи форм*. Нкјс само jeceo шт» се под TRfM MMCJDL Д| а k ту осч о жхлитмчиој жхшситоаижјм рсживје у влади илв • коешеитоавдји »аетредаих пллигичара улогорима или се мохда баш мисли на обоје, је® једао бса другога ве иде.

Заслужена одмор

Једаи ллалк к неискусни посланик поставио ie у Дон»ем дому »штчихелацију о све већој послератној иезапослвностн оадвика н о штрај ков-има у Енглесшој. Б«в брвге иладкћу, објаевмо је један стари вскусни кшзерватнвац. Сиротн раджкци з« шреме рагга толико су рвдили па је сад време да се и тш млло одмарају.

Разлика

Незгодан шпшдент десио се Јгче у париоком грађанскоу суду. Грлђанка Акемарл Вилон дошла је у суд да тражи да се њо.ј ж њеној децн врати имовина њевог мужа који је, за време вишијоког режнма стрељан у јед»ом коицентрационом логору. Кад јој је судија објаснио да треба да поведе осгавинску парвицу за наследство и дл чека ратну отштету. иесрећница се толико узбудила да је почела да виче како се удовицама издајника исплаћује одмах по 20,000.000 фра«ака|. Збуњеви судија једва Ју Је умирио. Лавала смо стрељали ми и ми исплаћу.јемо. А ви тражите од оних који cv стрељали вавгег иужа.

Умирене савести

Ових дана осуђеи je на смрт један талијаиски фашистички heнерал аато што ,ie скривио см,рт двојици савезничких ззробљених војника. Саанаје се да Ј« тим поводом у глз&ким штабовима ПирциЈа Бкролија, Павелића и Јевћевића настала узбуна. Ствар је мећутим разјаснио Павелић. Шта се плашите, рекао јс о,н та мн смо убијали само Југословене, и нисмо рздили на мало.

ПАСТИРИ И СТАДО

Шта ви оно урадисте са повереним вам стадом! Као и са сваким стадом: неке смо остригли а неке поклали. Остатах хоћемодачувамо. РЕВОЛУЦИЈА У АРГЕНТИНИ

Узбудљиве дотаћаје који су се последдних даиа одшрали у Аргентнни тамошњи лнстови описују овако; Буеиос АЈрес, 12 ожтобра: Незнзтна ррупа од свега двадесетах деструктивних елемената покушала је данас да демонстоира против претседника владе пуковннка Перона назива.јући га фашистом. Полнција их је позвала да се разићу и том приликом у гужви 50 их је погинуло а више од хиљаду ухапшено. Буенос Ајрес, 13 октобра: Данас је под претседништвом пуковннка Перона и у присуству пуковника Ферона одржана ванредна седница владе.

Буенос Ајрес, 14 октобра: Пукозник Феоон нзвршио је даиас пуч. Фашистичкл влада луковзшк* Пеооиа обооеаа је а сам Перои ухалшеи. Пуч ie изведеи тако кзненадно, вешто и &РЗО да иико од Феоонових а ни од Пероновмх д>уди ннје имдо времена да ногине. Настоадало је само 50 грађана који су ce случајно нашли пред зградом претседништва владе. За сваки случдј дад>нх хиљаду је ухапшено. Буепос Ајрес, 15 октобра: Ухапшени пуковник Перо« разболео се. Смештен ,ie у санаторијум и обезбеђена му лекарска нега. О стаљу здравља биће издан званични комунике.

Буенос АЈрес, 16 октобра: Даиас је пуковннк Ферои Дао изјаву да he Аргеитина ускоро добитн демократоку владу. Буенос Ајрес, 17 >огтобра: Образоваиа је демократска влада Аргентиие. Пуковник Перо« оздравио је ■ преузео претседништво владе. а министарство војске преузео је пуковник Ферон. У пуцњави ко.ја ie настала од одушевљења кад сс сазнало за ову вест погинуло ie 50 гоађана а даљих хиљаду је ухапшено» После ове „демократске промене“ очекује се да he Аргентииа бити боље гаримљена у демократској заједници Уједињених народа.

ТЕЛАЛ ИЗ СТАМБOЛА

У Стамболг ГРадт Јанчми Хгммп кицп кжкт нм пажу. имтк ■мгралаикт, но просто, просто vonapa. Талакмк Јмшм, мммв см таида noratfa вродвЈо тцж; na п|ацвма виче, виче кроз махам таимисма рита телари! кад вмче n’V> ферманв; ои аиче што каже Мистер Сбсероере и ЈАистер ГгарАрфмв. Јалчии фермаие игаиитф кимм с вмсине сматжкшт« cmorte; и стли ■' нога. ушмпгам ■* хага, —* ви ra лв собв вемга У Ствмбопт градт ивжу газвтар* Јакчми Хгсвмиа иажт? Кажт нм мшу, имтм варвивннр, но вросто. просто vanopai М. Р.

Поштене платише

Токжц 26 истобр* К*о впо loaiui jMicr „Јао ИаЦ Ос»клти" ка Освасец у ianotrp Ц осноми урод м ruiaKett« ролмн рлцијв, ко|н со ка Цплнском зово „Ку-Ку". (Јож)

Зуб времена

Софх|в, 26 <жтоврв »Народно замл.одолско shoim«« трамси да ce избсри у Вугерсксј одлож* Још којм пут. Врома које je помогло Хмтл*. ру роди сада за бугарску опозици|у. (Јож)

Геринг се озбиљно наљутио

Нирнбврг, 26 октобр« Потресен аошКу да |е npomoшвн м ратног злочинца, Хврман Гвринг со разбосноо и одбио ручак. Пошто с* задуго ни(в могао да умирм, позаана су хитно три л»ч кара, који су маршалу чили мир, јачу супу, пнао и доста кобасица.

Краљевска се не пориче

Холандска краљвца Вилхедзшна одлучила је да „уроНешишма“ у Индокини н Холзпдској Индијм подари право самоопрвдељења ■ неаависност. Пр*е д«цн је, које треба да кх оспособ« за независаи живот, ддје засада '3 тевдсова, хаубица и авиовд.

Нико није крив

Нирнбарг, 76 октобр* Хврман Гвринг je Јучв, ма прм. |ему претставника странв штампа* у везн сл оптужницом, доо cneдеКу изјаву: Ми се епсолутно не ocehoMO криви. Ја сам, на пример, све радио по напогу Вође. Та| исти случа| }e и са мојим осталнм колегама. не бих жв.тао да схватитв да ми да свалимо сад сву кривицу на Фирера. Напротив. Ми сматрамо да ни он није нимало крив, пошто ie као што ie познато све што му се ставл>а на терет радио no налогу Провиђења.

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

МЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТI

Год. XI БроЈ 330

БЕОГРАД, 27 ОКТОБАР

ПРИМЕРЛК 2 ДИНАРА. ПРЕТППЛТА СЕ НЕ ГГНААА НИ ИЗ ЈУГОСЛАВНЈЕ, А КАМОДИ ИЗ ИНО. СТРАНСТВА. (УРЕДЖШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА; ТЕРАЗИЈЕ 31Л11, БЕОГРАД, ТЕЛ. БР. 29-129) ЛИСТ ИЗДАЈУ ЈУГОСПОВЕНСКИ НОВИНАРИ. РУКОПИСИ С Е ПРИМАЈУ, ПА СЕ ШТАМПАЈУ ИЛИ БАЦАЈУ.