Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

48

слове од којих ни она ни народ никад не виде никакве користи. Било би потпуно оправдано да се годишње троши по једно сто хиљада динара на народно просвећивање, обучавање и васпитање. Јер што народ буде просвећенији, умешнији, здравији и богатији у толико ће бити боље и самој држави. Тих сто хиљада издатих на ове циљеве доносиле би нашој земљи најмање по два и три милијуна (2—83,000.000) динара годишњега вишка у државном буџету. А да ли ће Србија ускоро имати довољно увиђавних државника и народних посланика да све ово увиде, израчунају и учине што требаг Видећемо !

Још би држава требала да ошкомандује поједине школоване и способне људе и да их ослободи од редовних дужности и преведе на сталан рад у овоме Друштву. Ти изабрани и откомандовани људи морали би бити са села из Србије који добро познају језик, живот и обичаје нашега народа. Људи рођени по варошима, варошицама или ван данашње Србије мање би се могли употребити као радници на овим пословима. Ови откомандовани људи морали би бити изабраним од изабраниг. |

У овим пословима на прво место долази стручна спрема, а одмах после ње гвоздена воља, велика љубав наспрам народа, добро здравље, јак им извежбан говорнички дар. Никако се не би могли узимати они људи, који налазе да народ не мирише (због реткога купања), или који народ стављају у категорију „простих геака“!... Наш је народ пошпуно онакав каква Му је његова високо “ средње школована шипелигенција. А ако он има каквиж год већиг или мањиг мана п“ недостатака, тпо значи да те исте мане и недостатци „красе“ ц његову властиту интелигенцију, само у „мало“ јачем сшецену од њега!.. Да је она досад била боља и