Osnovi fiziologije

ГЛАВА ТРЕЋА Промет материје у организму (Метаболизам)

Квалитативни промет.

У двема претходним главама упознали смо се са два крајња члана материалнога промета животињскога организма. Изучавањем хране —алимента — дознали смо за природу материалних примања, а изучавањем излучивања — екскрета за природу материалних издавања животињске економије.

Знамо сада у коме виду материја ступа у животни механизам и у коме га виду напушта. Сав хемизам живота збива се између та два крајња члана, која сада треба везати тим хемијским догађајима који су се збили у живоме бићу, у крилу живота, и који су учинили да материја ушавши у једноме хемијскоме облику у лабораторију живота оставља је у сасвим другоме виду. Скуп свих хемијских метаформоза којима је животињски организам седиште, између два позната нам крајња члана, хране и излучивања, сачињава промет материјеу организму или метаболизам.

Лако је схватити да се при изучавању метаболизма наилази на највеће тешкоће. Питање крајњих чланова исхране, хране и екскрета, решава хемијска анализа; и оно је у главноме решено. Знамо данас да одредимо у главноме хемијски састав хране. То је један чисто хемијски задатак чије потпуно решење зависи од напретка хемијске анализе. Али је сасвим други проблем кад је питање о судбини хране у организму. Постављени идеални задатак: пратити сустопице сваки молекул при његову пролазу кроз организам, у свима променама које претрпљује, до тренутка

6»%