Osnovi fiziologije

Физикохемијскен виталне појаве.

98 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

већ може бити и виши. Ако су та опажања тачна, значило би да се гасовите размене могу вршити и у супротноме правцу од онога изискиваног дифузијом; својом физиолошком активношћу плућни епителиум био би кадар да лучи угљендиоксид и против јачега напона у алвеолама, а да сабија кисеоник у крв. Сумњиво је да се то дешава при нормалној хематози; али је неоспорно да такав механизам, који дозвољава концентрисање гасова против закона дифузије, постоји у физиологији: у мехуру за пливање у риба нађено је до 809) кисеоника, док га у ваздуху у води има 339); испразни ли се мехур, кисеоник је поново лучен. То гасовито лучење плућа и рибљег мехура под упливом је живчанога система као итечна жлездана лучења која се такође махом не слажу са законима дифузије и осмозе.

Овде морамо учинити једну општу примедбу. Налази се обично у физиологији, при покушају да се каква појава сведе на познате физико-хемијске законе, да се ова у ствари понаша супротно тим законима. Тако сени бубрежно ни млечно лучење, и уопште ни једно лучење жлезда, ни цревна_ апсорпција, па ето ни неке особине хематозе не могу за сада у својој целини објаснити непосредно законима физико-хемије: дифузијом, осмозом, филтровањем, капиларношћу итд. У тим случајевима вели се, да појава није чисто физико-хемијска, и тада се позива у помоћ животна, витална активност каквога епителиума, протопласме и др. Разуме се да то „објашњење“ помоћу непознатога није никакво објашњење већ признање нашега незнања; али, у садашњем стању биологије намеће се, у горњему смислу, разликовање физико-хемијских појава од виталних. Било би пак неоправдано мислити да у виталним појавама владају силе које су ван физике и хемије; такве појаве треба сматрати непознатом игром физичких и хемијских сила и истраживати их у томе смислу док супротно не буде доказано. Треба иово имати на уму: када се једна појава збива у супротноме смислу него што изискује један физички закон, не треба мислити да она тиме стоји изван физике, јер знамо да сеу физици разним механизмима, на основу других закона може постићи та обрнутост разних појава. Да бића пак располажу необично сложеним физико-хемијским механизмима, који су узрок те “нам често изгледа да физиолошке појаве пркосе законима физике, у то се не сме сумњати, Некада се мислило да ће синтеза органске материје остати повластица живих бића. Данас пак синтетишемо у лабораторији, шећер, на пример, из воде и угљендиоксида као што то чини хлорофилна биљка.