Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ ~ 99

' Једна од најважнијих особина крви, помоћу које ова испуњава Улога хе“ своју улогу носиоца кисеоника, јесте моћ њенога хемогло бина да == лабаво хемијски везује кисеоник. Без хемоглобина крвна течност би могла преносити само слабе количине растворенога кисеоника, које не би ни из далека могле задовољити потребе нашега организма. Видећемо даље да је крв кадра преносити такође и угљен- _ диоксид у много већим размерама него ли што би то могла учинити једино на основу растворљивости тога гаса у крви. Тај физиолошки механизам омогућава избацивање произведенога угљендиоксида путем крви на плућа. Гасовити азот пак, који не игра никакву активну улогу, налази се у крви једино на основу своје растворљивости у тој течности под одговарајућим притиском у алвеолама.

· Сада долазимо на питање: шта бива са кисеоником што га је крв примила на плућа и који се у њој налази већим делом у облику оксихемоглобина, а мањим делом растворен у крвној пласми2 При пролазу кроз капиларе, у разним ткивима и органима, крв претрпљује промене које се састоје нарочито у губитку једног дела свога кисеоника; оксихемоглобин је редукован у хемоглобин, и артерска крв, отворено црвене боје, постаје мрко црвена; у исто време крв прима од ткива у капиларима, угљендиоксид. Грошење кисеоника и производња угљендиоксида јесу чланови једнога процеса који је у основи хемизма готово свих живих створова. Својом хемијском хипотезом да је организам седиште саторевања која су извор животињске топлоте и да дисање има за циљ да то сагоревање одржава, Гамо151етг је дао чврсту основу на којој почива данас физиологија.

Докле год се није схватио прави значај појаве дисања, ова ока приписујући јој час улогу хлађења крви, час механичку улогу ши- " вању у

организ-

рења плућа да би крв лакше протицала, јасно је да се није “у. могло тачно схватити ни значај ни смисао промета енергије и материје у животноме механизму. По Гау о 151ег-у, извесне оргаске материје организма једине се са кисеоником, 7т. |. сагоревају истим процесом као и комад угља или свећа. Избачени угљендиоксид јесте производ тога сагоревања, и Гауо1зтеги Гар1асе покушали су да докажу огледом да та сагоревања која су узрок топлоти коју животиња производи јесу и квантитативно истога реда као и сагоревања ван организма. Што се тиче места где се то сагоревање врши, Гахо15тег је мислио, не тврдећи нарочито, да се оно врши у плућним капиларима гдекисеоник ступа у крв. Данас знамо да то није тачно и да кисеоник није утрошен ни на коме месту у организму у самој крви, већ тек пошто ју је напустио и продро у ћелије, Према томе јасно је 7“