Osnovi fiziologije

МЕТА ВОЛИ 8 А ме 12

ним производом варења беланчевина, а то су нуклеинске киселине. Оне се, као што видесмо, почињу распадати већ у цреву, али само делимично, јер то распадање иде најдаље до ступња нуклеозида, тако да у цреву нису ослобођене ни пуринске ни пиримидинске базе, ни угљени хидрат. Апсорбовање тих производа врши се венским путем.

У органима су нађени разни ферменти који, нижући се Уа своме делању једно за другим, могу да нам објасне претварање ских база. пуринских база нуклеопротеида у мокраћне састојке, урску киселину и алантоин. Једни ферменти могу да дезаминују пуринске базе, било да су ове претходно одцепљене од угљеног хидрата с којим граде нуклеозид, било да се још налазе у томе једињењу. На тај начин аденин прелази у хипоксантин који постаје или непосредно из аденина или тек пошто се дезаминовани нуклеозид распадне такође ферментским делањем. На исти се начин гуанин претвара у ксантин.

М— 6 МЕ НЕ сд не с– На 4-ЊО—НС с мн Мо = о | - па а 5 аденин (о омамае А хипоксантин 0 Оба И мн Ба а Е “о с М сн- Кин, Х—с— ме. НМ че А

гуанин. , ај

МАДа МЕЧА) АЕ а У 3 А деј [ Као што се види, те су реакције хидролизе које се збивају уз производњу амониака.

На ксантин и хипоксантин делују ферменти који их могу 'оксидовати и претворити у урску киселину:

Н = СО Г НА СО 7 пар јао Ја а Ре ОСА СМ 0 а И | | | -СН | = МАЈА А, нм— С ме“ НК — С — МН КСАНТИН. урска ИЛА А 5) Х. Х М У МА у х и » к + > Х за ~

И тако се, Ен у бан само виа који су нађени у ткивима, прелази од сложеног молекула нуклеинске киселине на урску или мокраћну киселину.