Osnovi fiziologije
120 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ
Неке чињенице, нарочито симптоми тровања посматрани у животиња са Еск-овом фистулом после узимања меса, говоре у прилог томе, да се амониумове соли претварају најпре у амониумкарбамат па тек преко овога тела у уреу. У нормалним приликама имали бисмо ове процесе: амониак ослобођен дезаминовањем амино-киселина, сретнувши угљендиоксид даје амониумкарбонат; овај, губећи молекул воде прелази у амонијумкарбамат, који би на исти начин прешао у уреу:
О(КН,) МН, –_ МЊ, = Њ0—= С0 < па БОЈА О(КН,) О(АН,) МЊ амониумкарбонат амониумкарбамат уреа. А птиток- Амониак игра важну улогу неутралисања киселина које по-
сична уло-
га амониа- СТају у организму или које су у њ унете храном. Кад се у крви
"= појави више киселине, упоредо с тим мокраћа садржи више
амониака, који је неутралисао ту киселину, а мање урее. На тај
се начин може објаснити, да су месоједи отпорнији у погледу
тровања киселинама, од травоједа: месоједи производе више амо-
ниака, јер њихова храна садржи много беланчевина, и њиме
могу неутралисати веће количине киселина него што могу учи-
нити травоједи; храни ли се пас храном која садржи мало бе-
ланчевина, тада га је лакше отровати киселинама него кад је храњен месом.
У претходним редовима видели смо како амино-киселине
- __ могу дати уреу. Напоменимо још да је то постајање мокраће-
винеиз амино-киселина непосредно посматрано спроводећи амино-киселине кроз јетру вештачким крвотоком.
Један део мокраћевине постаје, као што смо већ видели
(стр. 52), непосредно: из једне амино-киселине, аргинина, дејством
фермента аргиназе; аргинин се хидролише и даје'уре и орнитин.
ПЕТИ па СМЕО 5 : 1)5 У % ам МН . СЕ + СсЊ + СН = СН(МН)) « СООН – ЊО Је Ра ВН МЊ, МЊ, | | она по 34 ан неона оси о ОН ~ МЊ
Видећемо даље да уреа постаје у организму и на друге начине. Пошто смо видели како се амино-киселине, апсорбоване у цреву, могу разорити у организму и дати воду, угљендиоксид и уреу, сад ћемо се запитати, шта бива са једним другим важ-