Osnovi fiziologije

МЕТАБОЛИЗАМ ј 128

ћевине, опазиће, се да би се прво од та два тела могло саградити из два молекула другога тела повезаних међу. собом једним ланцем од три атома угљеника:

Ј)

/

НнМ — СО мњ | МЊ И (ОРН И И ан СО 0 А И МЊ | МЊ | 41о (8 нМ — С— МАН

И заиста, у птичјем организму (огледи су вршени на гу- оси, ски) нестаје највећи део мокраћевине која сеу њега унесе, пре- киселине. тварајући се у урску киселину. Тако се исто амониумове соли претварају у урску киселину. Ако се у гуске спречи протицање крви кроз јетру, тада се посматра у току краткога времена што га животиња може још проживети, да њена мокраћа садржи сада много амониака а мало урске киселине, дакле супротно ономе што се посматра у нормалне гуске:

у нормалне туске у оперисане гуске постотак азота мокраћног у облику урске киселине. . . . 60-—70 3—4 постотак азота у виду амониака 9—10 5570

Према томе може се закључити да се у птица као иу сисара највећи део азотних материја распада у организму у амониак, са том разликом што сето тело у птица претвара у урску киселину а у сисара у уреу. У оба случаја то се претварање врши поглавито у јетри. Поред синтетизоване урске киселине, разуме се да у организму птица урска киселина постаје, као и у сисара, и из пуринских база, ексогених и ендогених.

Уреа, урска киселина, амониак, јесу најважнији азотни, крајњи продукти распадања беланчевина. Као што смо већ видели, у мокраћи се налазе и друга азотна тела. Креатин, који. постаје из креатинина, производа трошења мишићнога ткива, редован је састојак мокраћин. Хипурска киселина, о чијем је начину постојања, као и креатининову било већ речи приликом изучавања састава мокраће, постаје синтезом из гликокола и бензоеве киселине. Та-се синтеза врши у бубрегу, у пса бар, док се у зеца и жабе гради и ван њега, јер у тих животиња гради се из убризганога гликокола и бензоеве киселине и онда хипурска киселина, кад су претходно лишене бубрега. Организам везује са гликоколом и разна друга тела унета у њега, и на тај се начин заштићује од њиховог отровног дејства. Што се тиче гликокола, он једним делом бар, постаје у организму,