Osnovi fiziologije

124. РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

из разних беланчевина чији је састојак; али постаје, без сумње у травоједа нарочито, и синтезом. Организам не лучи гликокол само у облику хипурске киселине, већ иу облику гликохолата, т. |. соли које се налази у жучи.

Остаје нам сада да видимо, да ли се беланчевине могу у организму претворити у масти и угљене хидрате.

ОСТАТИ е Данас је коначно утврђено, да се шећер, па према томеми

угљених хидрата инг тикоген, могу стварати у организму на рачун беланчевина. беланче- ||јећер који на тај начин постаје, далеко премаша онај шећер који је преформиран у молекулу пеких беланчевина (гликопротеиди....), тако да се мора претпоставити да су неке амино-киселине кадре претворити се у шећер. Који су то докази да се беланчевине могу претворити у шећер У диабетесу у човека, или у вештачкога диабетеса у животиње (добивен вађењем панкреаса или убризгавањем флорицина), посматра се лучење толиких количина шећера у мокраћи, да је немогућно да је тај шећер о постао из масти или угљених хндрата хране или органских ре~ зерва. Дијабетичар, који је много омршавио и који у храни до4 ~ _ бива поред беланчевина врло мале количине масти и угљених

5 > => ; у хидрата, може лучити до 200 грама шећера дневно; највећи део У тога шећера мора происходити од беланчевина. Најзад. у флоУМУ 5 рицинском диабетесу у пса посматра се да се мокраћни шећер Ен и азот налазе у сталном односу, што значи да је количина лу-

ченога шећера сразмерна са количином разорених беланчевина.

Могу ли беланчевине дати масти у организму 2 Видели смо да беланчевине могу дати шећера, а знамо да се шећер може претворити у масти; према томе, могућност, да масти постају из беланчевина, не може се порицати. Али је вероватно да се тим путем мало масти гради у нормалноме организму: јер ако храна садржи у изобиљу угљених хидрата и масти, тада нема потребе да организам гради масти из беланчевина; ако пак не садржи тих тела, тада шећер који постаје из беланчевина има да задовољи разне потребе организма, а јамачно се он не ствара у толиким количинама да би га преостало и за грађење масти.

УШ. Промет алкохола.

СОВА Етил-алкохол, СН;. СЊОН, који се налази у алкохолним јеле пићима, вину, пиву, ракији итд., врло је брзо апсорбован и ње-_ гова се присутност у крви и органима може хемијским-путем утврдити. Алкохол нестаје у организму; сагорева дајући воду и

угљендиоксид. Кад је узиман у мањим количинама нестаје пот-