Osnovi fiziologije

.

МЕТАБОЛИЗАМ 129

Кад се пак тиче мерења интенсивнијих размена, на пр. у огледима на мишу, тада би при горњему уређењу водени стуб у манометру одвише брзо опадао. Стога у таквим случајевима апарат ради мало друкчије: Славина 6 остаје отворена. Сипајући воду у бирету, доведе се као и у првоме случају манометар до жељене висине. У току огледа висина воде опада у манометру и бирети. Кад се зажели знати колико је кисеоника потрошено, тада се из једне градуисане епрувете сипа вода у бирету докле год манометар не буде повраћен на првобитну висину. Количина сипане воде даје нам количину потрошенога кисеоника, пошто се претходно од ње одбије вишак воде који се налази у бирети изнад првобитне висине. (У бирету се мора сипати вода изнад првобитне висине, да би се у манометру стуб вратио на првобитну висину, јер се у резервоару, услед потрошенога кисеоника, попео водени уравањ). Иу овоме случају, разуме се, да се на горњи начин добивена запремина мора корегисати у погледу барометарског притиска, напона водене паре и температуре.

Овим се апаратом могу мерити врло мале количине потрошеног кисеоника, и то у врло кратким размацима времена.

Упознавши се са главним принципима на којима почивају методе одређивања материалних размена и квантитативног промета животињскога организма, ми ћемо сада приступити изучавању тога промета у разним погодбама.

1. Промет материје при гладовању.

Свакоме је познато, да се могу укинути материална примања организмова, — изузевши кисеоник потребан за дисање, — и да организам живи још неко доба у тим приликама, не преставши истурати материју до саме смрти. Према томе, промет материје не престаје ни онда кад организам не прима више храну споља, т. |. за време гладовања, и престанак тога промета у исто је доба и престанак живота.

Да се упознамо најпре са тим прометом организма који тладује.

Смрт глађу наступа у различним размацима времена не само за разне животињске врсте већ и за разне јединке исте врсте. Претиле животиње умиру доцније од мршавих; на пример, док је један претио пас умро после 60 дана гладовања, други тек после 100 дана, мршав пас је умро већ после 24 дана гладовања.

За време гладовања, организам, у одсуству хране, троши своје резерве и своја ткива, тако да се издаци при гладовању

Ив. Ћаја: Основи Физиологије. 9

Смрт гла-

Ђу.

Организмово трошетње при гладовању .