Osnovi fiziologije

Вода и гладовање. 180 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

мало разликују од издатака при узимању хране. Јасно је, да такво стање, у коме се непрекидно издаје а ништа не прима, не може дуго трајати и да смрт, пре или после, мора наступити. У пса смрт наступа обично када је животиња изгубила око 50'%, своје тежине. Сви органи губе од своје тежине при гладовању, али у врло различним размерама; ево бројева који се односе ва пса:

масно ткиво с... . .... 93—979. жлезде и мишићи. . . .. .. 40—509% КОВИНА а Ели ен тнаЈО мозак и мождина. . . .... 2—50/0

Изучавање промета материје при гладовању од велике је важности, јер се може с правом претпоставити, да организам у тим погодбама не допушта себи никакав раскош, већ да своју потрсшњу своди на најмању меру и тиме нам даје појам својих потреба. |

При потпуноме гладовању, т. ј. кад организам не прима ни воде, лучење воде не престаје до смрти, иако у слабијим количинама. Па и поред тога, потпуним гладовањем организам не смањује проценат воде својих ткива, већ га може повећати, јер разорени састојци ткива производе, као што знамо, воду. Жеђ је мање жестока при потпуноме гладовању него при одсуству у храни једино воде. Голуби храњени сувим зрневљем умиру кад су изгубили количину воде једнаку петини тежине свога тела.

Поред воде, организам при потпуноме гладовању истура све органске и неорганске састојке које лучи у нормалним приликама. Видели смо раније (стр. 106) да животиње пре умиру при сономе гладовању него при потпуноме гладовању.

_ Да видимо сада како се понаша промет азота при гладовању. Азотни промет.

Следећа табла садржи резултате добивене (У 016) на једноме псу који је гладовао 60 дана. Првобитна тежина животиње била је 28,210 кгр., коначна 10,830 кгр. У томе огледу одређивана је само мокраћевина, а не сви азотни састојци мокраће, али у пса уреа даје доста приближну слику азотнога промета при гладовању. (Видите таблу на стр. 131).