Osnovi fiziologije

146 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Први се налазе у свакој природној животињској и биљној храни: у млеку, у жуманцету јајета, у мишићима и нарочито у разним жлездама (јетра, бубрег, панкреас); у биљака се налазе у зрневљу, и то у клици и опнама, у квасу, итд.

Витамини растворљиви у мастима налазе се у биљним зе– леним деловима и у животињским мастима, и то не у резервним мастима, већ у мастима које се извлаче из самих органа и које су ћелијско градиво.

Наше је знање о витаминима још врло скучено. Међутим оно већ баца своју светлост на многа питања: разне болести, бери-бери, скорбут, пелагра, последице су недостатка витамина; с друге стране, пошто знамо да храна грејана на 120% губи своје витамине, схватамо зашто би стерилизована храна (консерве, млеко) могла изгубити неке своје особине. Најзад, локализовање витамина у зрневљу јесте један нов доказ како је посве неоправдана употреба потпуно бела хлеба; онај део зрна, који садржи витамине и корисне минералне соли, одваја се у виду мекиња и употребљује као сточна храна, док ми због тога скупље плаћамо остатак пшеничнога зрна, који је непотпуна храна. Да је бео хлеб непотпуна храна сведоче нам ове чињенице: о самоме беломе хлебу млади мишеви не живе више од десетак дана; одрасли се поразболе са симптомима невритиса и берибериа; о црноме хлебу живе неодређено време.

УП. Физиолошка основа за састављање оброка.

У томе питању мора се поћи од потребе енергије, изражене у калоријама, коју храна има да задовољи. Претпоставимо за сада, да знамо која је енергетска потреба организмова. Како ћемо поделити ту енергију међу беланчевине, масти и угљене хидрате2 Што се тиче азотне потребе, видели смо, да се она може подмирити врло различним количинама беланчевина и да имамо разлога изабрати такву количину која је изнад минимума, али коју би било корисно одржати испод оне коју налазимо у већини уобичајених оброка. Остатак калорија расподелићемо међу угљене хидрате и масти. При томе треба имати на уму, да један грам угљених хидрата даје организму 4,1 кало– рије, док иста количина масти даје 9,3 калорија. Али, у одвише великим количинама, масти се тешко варе и тешко подносе, тако да већи део калорија ипак мора пасти на угљене хидрате.

Приметићемо овде, да изучавање закона који управљају азотним прометом и прометом безазотних тела доводи очевидно до

га није ији

РРА

у У УУ

] | ћ