Osnovi fiziologije

ДРУГИ ДЕО

Размене енергије

1. Енергија и живот.

Размене материје попраћене су у живих бића разменама енергије. Те две врсте размена присно су скопчане једна са другом. Јер енергија ступа у организам заједно са материјом, прикривена тако рећи у њој, у виду хемијске енергије. Према томе, енергетске размене зависе од размена и промета саме материје, јер ослобођавање енергије унете у организам зависи од промена које ће материја претрпети при своме пролазу кроз организам.

Било би дакле погрешно са физиолошкога гледишта обазирати се само на хемијски састав и склоп молекула материје која ступа у промет живота. Јер материја не вреди само као таква, већ и по енергији коју носи, Могло би се чак рећи, да је са физиолошкога гледишта материја нарочито носилац енергије. Кад организму не би требала енергија, материални промет свео би се на најмању меру, јер највећи део тога промета бива искључиво у енергетској сврси. У извесним границама, организам је равнодушан према хемијскоме саставу материје коју прима,

од које не тражи друго до њен енергетски потенциал.

Материја која ступа у промет организма испуњава у главноме две врсте улога: прво, одржава грађу самога организмаи састав његових сокова; друго, снабдева организам енергијом. Неки састојци хране играју само прву врсту улога: то су вода, минералне соли; неки играју претежно другу врсту улога: то су угљени хидрати и масти, који су нарочито извор хемијске енергије, или, тачије речено, органско гориво; најзад, беланчевине

Размене материје и размене енергије,

>

Двојака улога хране ,