Osnovi fiziologije

Начело · неразорљивости енергије и жива бића.

Транеформовање енергије.

Разни облици енергије у живих бића.

Квантитативни однос измефу равних облика

енергије.

150 РАЗМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ

се могу сматрати телима која играју обе те врсте улога, јер су неопходно потребне као градиво а могу бити и извор енергије.

Та подела нема ничега апсолутнога, јер нема сумње да, на при-_

мер, и неке масти (липоиди...) узимају важног удела у грађи живе материје, а могло би бити да ни угљеним хидратима нису ускраћене улоге те врсте. :

Пошто смо се у претходноме делу ове књиге упознали са прометом материје, сада ћемо се упознати са прометом енергије, који се не би могао схватити без првога и који ће га у исто доба допунити. Познавање промета материје открива нам промет енергије, који опет објашњава дубоки смисао материалних размена.

Као што је познато, жива бића нису извор никакве енергије, већ им ова у целокупности својој долази споља. У животноме промету, енергија нити се губи, нити се ствара: она се дакле у овоме као иу другим механизмима консервише у истој количини. Принцип консервације енергије важи иза жива бића.

Енергија се налази у природи у разним облицима, као што су топлота, светлост, хемијска енергија, електрична енергија, механички рад и др. Сви се ти облици енергије пак могу претварати једни у друге. На пример, хемијска енергија која се налази у систему цинак -- киселина претвориће сеу електричноме елементу, батерији, у електричну енергију; ову можемо пак, као што је свакоме познато, претворити у механички рад, илиу светлост и топлоту, или поново у хемијску енергију. У парној машини хемијска се енергија претвара у топлоту, па топлота у механичку енергију; спојивши парну машину за динамо, претварамо механичку енергију у електричну, итд.

У живих бића нижу се такође разне промене облика енергије; друкчије речено, и у њих се врше трансформовања енергије. Полазећи једино од хемијске енергије, наилазимо у живих бића, у истоме организму, на топлотну енергију (животињска топлота), на механичку енергију (мишићни рад), на електричну енергију (електричне појаве у мишићима, електричне рибе), на светлосну енергију (инсекти и бактерије које светле). Према томе, трансформовања енергије интересују на највишем степену и биолога. Стога морамо овде изложити најосновније појмове о томе предмету.

Рекли смо, да принцип консервације енергије важи и за жива бића. У њима енергија може само мењати свој облик, али нити се може створити нити разорити: она остаје, при пролазу кроз животни механизам, у истој количини. То значи, да се пре-

аи дева сол оаавиаи и био .:

|