Osnovi fiziologije
152 РАЗМЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ
се у виду рада. То искоришћавање топлоте дато је овом формулом: - а : Т— ТТ 2713 - Т,
у којој је Т, температура са које пада топлота, а Т, температура на коју пада та топлота. У парној машини, Т, представља температуру котла, а Т, температуру конденсатора.
Узмимо да је Т, —= 1640 а Т, = 400, тада би једна савршена машина могла теоријски искористити од топлоте која се налази у котлу:
2
У Шеик 4
164 — 40 213 – 164
Дакле само једну четвртину. Врло је важно схватити поменути принцип за разумевање питања, којим се начином производи мишићни рад. : АЕ а Видели смо да енергија може бити више врсте и ниже врсте. ње енер- Прелазећи из прве у другу, јасно је да она тиме нешто губи,
мати бек да се она деградује. То се деградовање енергије врши и у низму. животињскоме организму. Он прима, као што ћемо видети, енергију у виду хемијске енергије, дакле у вишем облику. Та се енер—
гија пак коначно трансформује у организму у топлоту. Животињски је организам дакле један деградатор енергије као што
је деградатор и материје. И као год што се у природи негде
мора вршити синтеза органске материје из неорганске, да би
трајан опстанак животињског живота био омогућен, тако се исто
негде мора и хемијска енергија регенерисати. Једно и друго врши
се у хлорофилној биљци. Она из неорганскога материала гради
У органску материју, а сунчеву светлосну енергију, једино врело
ла виши енергије наше планете, уздиже на степен хемијске енергије коју
ступању
хлорофил- везује за та једињења у виду њихова хемијскога потенциала.
мих биљала Биљка је дакле регенератор материје и енергије. То претварање светлосне енергије у хемијску енергију хлорофилном функцијом биљака, процес је од огромнога значаја у природи. Том се хемијском енергијом биљнога порекла не снабдева само цео жи-
вотињски свет, већ и највећи део људске индустрије.
| | | | |
= 2О
П. Хемијска енергија и храна.
Животињски организам може подмирити своје енергетске потребе једино ако енергију прима у облику хемијске енергије која је прикривена у извесним органским једињењима. Видели смо која су то једињења: масти, угљени хидрати и беланчевине.