Osnovi fiziologije

>

ХЕМИЈСКА ЕНЕРГИЈА И ХРАНА По

Пошто је хемијска енергија одабрани облик енергетске хране,

тако рећи, која је полазна тачка свима трансформисањима енер-

гије којима је жива материја седиште, то је потребно да физи-

олог буде што боље обавештен о особинама те енергије, која Но

се може сматрати врелом живота. У Прва је особина хемијске енергије да она није Непосредно „хемијске

приступачна нашим чулима. Ми дознајемо да је она присутна тек ПН

пошто је претворимо у какав други облик енергије. Стога ине- ју ,,,.

мамо за њу специално мерило, већ је меримо количином топлоте"

коју може дати трансформишући се. Кад будемо дакле рекли,

да неки састојак хране садржи одређен број калорија, то ће зна-

чити, да садржи количину хемијске енергије, која би дала

тај број калорија претворивши се у топлоту. Када би храна за-

иста садржавала у правоме смислу калорије, као што се то обично

вели, она би нам могла послужити на енергетске сврхе онолико

колико угрејана вода својом топлотом; друкчије речено, не би

била храна у енергетскоме смислу.

Пре него што се претвори у какав други облик, хемијска је енергија, тако рећи, потајна, скривена у хемијскоме систему који је садржи. Узмимо, на пример, систем тела: 8 грама кисеоника и 1 грам водоника. Тај систем садржи у себи извесну количину хемијске енергије, која се ничим не испољава, која се назива потенциалном енергијом, а која се може упоредити са енергијом коју представља један тег који виси на извесној висини. Под утицајем једне варнице, на пример, систем кисеоник =- водоник претвара своју хемијску енергију у топлоту, давши по формули: 8 гр. кисеоника - 1 гр. водоника = 9 гр. воде на 0% -– 34,3 калорија.

У другим околностима, хемијска се потенциална енергија може претворити у друге облике енергије.

На пример, у мишићу се хемијски пбтенциал система шећер -- кисеоник претвара у мишићни рад. | 1-

ње

Хемијска се енергија одликује још и тиме што се може лако а мн ска

сачувати, консервисати, и то у великој концентрацији. Те су њене особине веома важне и са физиолошкога гледишта. Хемијска енергија се може сачувати у храни неограничено време, без неких нарочитих опрезности, као што се хиљадама година сачувала и у угљу. Корист те њене особине постаје очевидна кад се помисли како је тешко консервисати електричну енергију или топлоту. Затим, хемијска је енергија врло концентрисана. Може _ ~“ = се рачуном доказати, да је немогућно везати у икојему другоме облику толико енергије за тако малу запремину или тежину као

Ма ЈАК | А,