Osnovi fiziologije

УВОД.

Предмете врло различне по облику и по дименсијама, са мноштвом особина које им нису заједничке, називамо жива бића. Значи, дакле, да жива бића морају имати и нечега заједничкога, што је од вајкада дозволило човеку да их поуздано може разликовати од осталих природних ствари и обухватити једним појмом. Нема сумње да тај првобитни појам живих бића човек није стекао из какве јасно одређене особине која би им била општа и којом би се одликовала међу свима другим природним стварима, већ да га је стекао из збира неких особина, које су и свакоме од нас још у раноме детињству дале моћ да жива бића разликујемо од мртвих предмета, поузданошћу којој наука нема шта замерити. Није лако тачно рећи, које су у томе погледу најважније особине; али томе се не треба чудити, јер је исти случај и за друге ствари, кад се тиче, да се речима изрази на основу чега их распознајемо. У сваком случају, растење, множење, умирање, храњење, одговарање на надражаје, покретност, разне особине организоване материје из које су саграђена жива бића, јесу елементи из којих црпемо схватање живих бића. Пихтијасто медузино тело, „месо“ кичмењака, перје и вуна, лишће и дрво, све то разнолико градиво живих бића одаје нашим чулима своју особену природу којом се разликује од неорганских тела: камена, леда, гвожђа, земље, итд. Биће да је нарочито на тим органолептичним особинама организоване материје, удруженим са понеким од наведених функција живих бића (растење, храњење, покретљивост...) основан наш појам који стичемо о њима.

Може ли се дати научна дефиниција тога схватања које се налази међу првим елементима наше свести, као и појам светлости или топлоте, а које се зове живот 2

Једина тачна дефиниција живота гласи: живот је скуп свих особина живих бића. Према томе, на питање: шта

је живот једна нам дефиниција не може дати одговора; овај Основи Физиологије, и 1

Појам о живим бићима,

Дефиниција живота.