Osnovi fiziologije

ЖИВОТИЊСКА ТОПЛОТА 1Ео

На ниским температурама, те су животиње троме, њихови

мишићи споро одговарају на надражаје и све су им животне.

функције сведене на најмању меру, као што казује слаба потрошња кисеоника па према томе и мала количина произведене топлоте. Повисујући спољашњу температуру, па према томе и температуру самога поикилотерма, повисује се и интенситет свих његових функција. И то тако бива до извесне оптималне температуре на којој животни интенситет достиже овој врхунац. Изнад те темнературе тај интенситет брзо опада и убрзо наступа смрт.

Бројне вредности тих крајних и оптималних температура

равличне су за разне организме. Приближно се могу узети ове вредности:

најнижа температура на којој се животни

процес обавља: нешто вишеод. ........ 0 највиша температура,око. . ....... 45 оптимална температура. . . ....... 35%—400.

Као што видимо, температура хомеотерма, која је од 38' до 42', одговара управо оптимуму животне активности

Рекосмо, да сва жива бића производе топлоту, јер је она последњи облик хемијске енергије без које нема живота. У томе

је смислу оправдано сматрати животињску топлоту енергетским излучивањем.

У поикилотермних организама, чија се температура управља према температури њихове средине, може серећи да животињска топлота не игра никакву улогу. Она је неизбежан члан преображавања енергије у животноме механизму, али би се могло замислити да целокупна енергија која протиче организмом иступа из овога у некоме другоме виду па да ипак тиме не буду измењене животне погодбе поикилотерма, који би, као ма које тело,

имао температуру своје средине.

Друга је ствар у хомеотерама, који морају одржавати своју температуру на сталној висини. И у њих је животињска топлота енергетски екскретум, али са том разликом што топлокрвни организми тај екскретум употребљавају. Употребљавају га, да би одржали своју температуру на утврђеној висини.

||. Одржавање сталне температуре.

Хомеотерми одржавају своју температуру на сталној висини и онда, када температура њихове средине претрпљује велике промене. То значи, да организам располаже у томе циљу нарочитим механизмом терморегулације.

Улога животињске топлоте у поикилотерима и хомеотерама. Терморегулација .