Osnovi fiziologije

о ~

174 РАЗМЕНЕ ИНЕРРИЈЕ

Да би. „организам могао одржати своју сталну температу-

"Ру, производња топлоте у организму ! мора у свакоме тренутку __бити | еднака _ те. Повећа ли се губљење топлоте _тиме што је температура спољашње средине спала, тада организам мора повећати своју производњу, да се не би охладио. Обратно, смањи лисе губитак, тада се мора смањити и произ«- водња, јер би се иначе попела температура организмова. Виде> _. ћемо даље, да организам не регулише своју температуру једино а пронзводњом топлоте, већ и тиме што може да регулише издавањетоплоте својој средини, појачавајући или слабећи протицање Смањвва- крви на површини тела.

ње произ-

водњето- 7, Развијање топлоте неизбежна је последица живота. Према

плоте /

ограниче“ /томе јасно је, да у борби против врућине, организам хомеотерма

но је. - . (неће моћи безгранично смањивати производњу своје топлоте. Он ће моћи смањити, па и укинути, само ону топлоту коју је ерморе- развијао једино у циљу да би се одупро хладноћи, тј. он не може

а ланија смањити свој енергетски промет испод оне вредности која представља тако звану чисто. физиолошку енергију (стр. 164). Ако је пак и та количина топлоте сувишна, а то се дешава кад је, као лети нпр., спољашња температура висока, или кад се сувишним оделом смањи губљење топлоте, тада се организам ослобођава сувишних калорија поглавито знојењем.

Говорећи о физичким особинама воде (стр. 11) напоменули смо како је са физиолошкога гледишта важна је појава латентне топлоте испаравања. Зној; лучен на површини тела у течноме стању, испарава се брзо и при томе упија врло знатне количине топлоте; један литар упија при прелазу у гасовито стање око 580 калорија. Узмимо да жетелац који ради под летњим сунцем производи 5000 калорија дневно;ту би количину топлоте

пл упило 8,5 литара испарене воде.

Перна Организам се ослобођава калорија не само испаравањем воде на површини својој већ п'испаравањем воде у плућима. Издисани је ваздух увек засићен воденом паром на 35%. Та водена пара постала је у плућима испаравањем крвне воде, при чему је топлота упијена као и при испаравању на површини коже. Израчунало се да Уа и на средњој температури, плућно испаравање односи око | целокупне топлоте што је организам развија. Разуме се, да убрзано. дисање, живље плућно проветра-

вање, односи веће количине водене паре. па и топлоте. Отуда животиње које се слабо зноје ЈЕО РРИЈу дахтање у ППрол против врућине (а овца). 16 ; о