Osnovi fiziologije

Објашњење изогликозије и изодинамије. Мишићни рад и топлота. 176 РАЗМЕНЕ ЕНКРГШЈЕ

Лети је топлота машине несносна машлновођу, те се он бори против ње отварајући прозоре, производећи промаје итд., онако како се организам бори знојењем, плућним испаравањем, пове-

ћавањем зрачења. Али се ни у једном ни у другом случају не

може дирати у производњу топлоте, која је неопходно потребна функционисању једнога и другога механизма. У неко доба голине машиновођ се пријатно осећа нз своме месту: то стање одговара ономе физиолошкоме стању кад је чисто физиолошка. енергија управо довољна за одржавање телесне температуре. Најзад претпоставимо да је напољу таква хладноћа, да је машиновођи хладно, поред топлоте коју развија његова машина. Он ће тада наложити пећ: то је допунска топлота, то је „топлота ради топлоте“.

Сада можемо разумети зашто се у једноме случају замењивање органских састојака хране врши изогликозно а у другоме случају изодинамно. Ако организам не производи допунске топлоте, тј. ако је за одржавање његове температуре довољна она топлота која је неизбежна последица одржавања животнога. функционисања, тада се у тим погодбама међусобно замењивање масти, угљених хидрата и беланчевина врши изогликозно. Значи, да сваки од тих састојака вреди енергетски у оној мери у којој је подобан претворити се у гликозу. Али ако се организам налази у таквим погодбама, да мора производитими допунску топ– лоту, тада се, у границама бројне вредности те топлоте, међусобно замењивање састојака хране врши изодинамно, тј. калорија за калорију. Пошто хемијски потенциал онога дела хране који производи допунску топлоту служи искључиво на грејање, калорификовање, није ни чудо да у томе погледу једна калорија има исту вредност, без обзира на гориво које ју је дало. Па не само да се калорије допунске топлоте међусобно замењују у организму, већ оне могу бити замењене и топлотом спољашње средине: топлота, коју доноси храна може се, у границама допунске топлоте заменити топлотом пећи; у колико је спољашња температура виша, у толико се смањује вредност допунске топлоте, док не буде сведена на нулу.

Напоменућемо овде, да је мишићни рад, као што је свакоме познато, попраћен развијањем топлоте. Видели смо раније, да се од енергије коју организам ослобођава у циљу производње рада, само једна петина претвара у рад, док се остало претвара у топлоту. Разуме се, да и та топлота, која је везана за производњу рада, може послужити калорификовању: не крећемо ли