Osnovi fiziologije

у

УПОРЕДАН ПРЕГЛЕД

промета материје и енергије у живих бића

ОБРАСЦИ ИСХРАНЕ

Промет материје и енергије, или исхрана живих бића може

се свести на три обрасца чији су представници: 7. животиња, 2. биљка без хлорофила, 3. хлорофилна биљка.

1. Животињска исхрана.

Особене су црте животињске исхране: прво, потреба хемијске енергије у виду хемијскога потенциала малога броја органских једињења. Без примања хемијске енергије нема животињскога живота. Али та хемијска енергија може послужити организму само ако је доносе ове три групе тела: беланчевине, масти и угљени хидрати (у неколико и алкохол). И угаљ, и бензин, и многа друга органска и неорганска тела носиоци су хемијскога потенциала који се оксидовањем ослобођава, али, као што свако зна, организам животињски није подобан употребити та тела на своје енергетске сврхе.

Друга је особена црта животињске исхране, апсолутна потреба азотне органске хране. Без извесне количине беланчевина (или амино-киселина) нема трајнога.животињскога живота, па ма све друге погодбе биле испуњене. Ту азотну потребу треба схватити чисто материалном, јер нема сумње, да беланчевине не играју какву посебну енергетску улогу у којој их масти и угљени хидрати не би могли заступати. Животињски организам нема моћ да синтетизује своје беланчевине из азотне неорганске материје уз припомоћ органских безазотних једињења,

Одлике животињскс исхр»не: органско гориво и азотна једињења ,