Osnovi fiziologije

ПОСЕБНИ ТИПОВИ ПОХРАНЕ 188

ганскога градива, али могу остварити синтезу свих многобројних својих органских састојака ако располажу поред неорганског материала и једним органским безазотним једињењем. Ни у једноме од ова два типа исхране живих бића нема уздизање енергије ниже врсте на ступањ хемијскога потенциала. Целокупни хемијски потенциал њихових синтетизованих производа происходи од хемијскога потенциала органскога материала који им је неопходно потребан за њихову делатност.

Моћ синтетизовања иде до крајњих граница у биљака са Жлорофилном функцијом. У тих се бића синтеза свих њихових

Одлика ис-

хране хлорофилне биљке:гра-

орканских састојака, који су куд и камо многобројнији него у бењехемиј-

животиња, врши из неорганскога градива. За ту синтезу није потребно давати им хемијскога потенциала, јер биљка, својом хлорофилном функцијом, претвара светлосну енергијуу хемијски потенциал што га садрже једињења којасу у биљци синтетизована. У хлорофилној биљци имамо дакле уздизање неорганске материје на највиши органски ступањ и, у исто доба, уздизање енергије ниже врсте, светлости, на ступањ енергије више врсте —- хемијскога потенциала.

ТУ. Посебни типови исхране.

Овде ћемо изложити одлике исхране неких микроорганизама, који су важни како са теоријскога гледишта тако и са улога које играју у природи. По начелу своје исхране они у ствари припадају другоме од горе изложених образаца, али они извлаче своју хемијску енергију из неорганских тела. То је тако значајно, да ћемо проговорити посебице коју реч о тим посебним случајевима исхране. Теоријска важност чињенице, да жива бића могу извлачити енергију из неорганскога материала, свакоме ће бити јасна: она нам казује, да је најглавнија и најопштија ствар у исхрани живих бића, хемијска енергија; а да је природа тела која дају организму ту енергију врло различна, да нема ничега општега, већ да су се организми прилагодили на најразноврсније изворе хемијске енергије, почевши од беланчевина па до минералних соли. Из тога се види, да енергетска страна хране превлађује над хемијском. Сви организми без хлорофилне функције морају бити снабдевени хемијским потенциалом. То је општа црта њихове исхране. Ништа пак није тако различито као хемијска природа оних тела која ће организму дати свој потенциал хемијске енергије. У енергетскоме погледу имамо строгу начелност, у биохемијскоме најширу прилагодљивост. То ће нам јасно показати следећи примери.

скога потенциала и синтеза. органске материје.

И неорганска тела могу бити извор енергије живих бића.