Osnovi fiziologije
КРВ 197
топљена. Као што смо раније поменули (стр. 64), хемоглобин се у додиру кисеоника једини са тим гасом претварајући сеу оксихемоглобин, који лако отпушта везани кисеоник и претвара се поново у хемоглобин. Колико ће кисеоника хемоглобин на датој температури везати, то зависи од притиска под којим се кисеоник налази. Приложена кривуља (сл. 18) представља везивање кисеоника под | разним притисцима. =: На абсциси је назначен делимични притисак (стр. 21) кисеоников(умилиметрима живе), а на ордонати колико је процента хемоглобина претворено у оксихемоглобин. Као.што се види, везивање кисеоникау — -
почетку нагло расте = Слика 18. 8 <01 едставља постотак хемоглоби са притиском, док _ призуља која представља
. на претворена у оксихемоглобин у функцији ки ОБЕ ДОО РАИ ВЕреЛ сеоникова притиска.
ност око 60 милиме-
тара. Изнад те вредности упијена количина врло споро расте кад се притисак повећава. Поменимо да под истим погодбама хемоглобин упија више кисеоника на нижој температури него
2.212 20 30 бо 5о бо јо 62 50 108 га, д20 130 20 250 162
на вишој. На 0% пак, оксихемоглобин не отпушта свој кисеоник, У
тј. не може да се дисоцира.
Као што видимо, притисак не утиче на исти начин на везивање кисеоника хемоглобином и на растварање тога гаса, или гасова у опште, у једној течности. Док је упијање кисеоника у функцији притиска представљено горњом кривуљом, дотле је, као што знамо (стр. 20), растворена количина једнога гаса сразмерна његову притиску.
Својим хемоглобином крв упија несразмерно више кисеоника него ли кад би тај гас био само растворен у крвној течности. На пример, 100 цм“ пасје крви могу упити, на температури од 150, око 24цм> атмосферскога кисеоника, док у истим погодбама крвна пласма раствара само 0,65 цмз. Према томе схватљиво је, да без хемоглобина крв не би могла задовољити организмову потребу кисеоника.
Једина је улога црвених крвних зрнаца: пренос кисеоника. Кад крвна пласмау вештачким погодбама раствара довољно ки-
Хемогло-
бин и на-
пон кисеоника. /
|
о
Кисеоник растворен у пласми.