Osnovi fiziologije

Карбоксихемогло- бин.

Отровно дејство угљенмооксида. 198 ОПТИПАЊЕ КРВИ

сеоника, тада се може укинути улога хемоглобинова, као што казује следећи оглед.

Пацови се ставе у атмосферу која садржи доста угљенмо-. ноксида. Тај гас, као што ћемо даље видети, једини се чврсто са хемоглобином, тако да овај није више.подобан везивати кисеоник.

У таквим приликама наступа смрт. Али ако се речени пацови, који су отровани угљенмоноксидом, ставе у чист кисеоник под напоном од 2 атмосфере, тада под тим притиском, који је 10 пута јачи од кисеоникова делимичнога притиска у ваздуху, раствара се у крвној пласми довољно кисеоника да би се живот могао одржати. У томе случају животиње живе иако њихова црвена крвна зрнца не испуњавају своју улогу разносача кисеоника.

Видели смо раније (стр. 99) да хемоглобин, при о

крви кроз плућа, везује кисеоник и да тај оксихемоглобин от- => пушта свој кисеоник у капиларима уступајући га ткивима. Али |“

те размене гасова не врше се ни у плућима ни у капиларима не-' посредно између атмосферскога ваздуха и ткива с једне стране и црвених крвних зрнаца с друге. Све се те размене врше посредно преко крвне пласме. Када венска крв дође у плућа, кисеоник плућних мехурића раствара се у крвној пласми на основу свога напона и своје растворљивости; тај растворени кисеоник пак јединиће се са хемоглобином црвених крвних зрнаца док не наступи равнотежа између његова напона и напона оксихемоглобина. У капиларима у организму, пласма артерске крви уступаће ткивима свој растворени кисеоник, али тиме је поремећена равнотежа између напона кисеоника раствореног у пласми и оксихемоглобина, те ће се оксихемоглобин распадати и уступати свој кисеоник крвној пласми. Као што се види, размене се врше преко крвне пласме, а црвена крвна зрнца су нека врста слагалишта кисеоника, која нагомилавају тај гас у плућима а отпуштају га у капиларима.

Хемоглобин се једини са угљенмоноксидом (СО), као што се једини са кисеоником, и даје карбоксихемоглобин. Само што је једињење са угљенмоноксидом много сталније. Довољне су врло мале количине угљенмоноксида у ваздуху да би истисле кисеоник оксихемоглобинов и заузеле његово место. На пример, кад у ваздуху има 19, СО, после пола сата 71,5%; хемоглобина претворено јеу карбоксихемоглобин. Отуда јака отровна моћ угљенмоноксида. Тај гас у ствари није отрован по ткива, и његово се дејство врши тиме што јединећи се са хемоглобином онеспособљава црвена крвна зрнца да преносе кисеоник. Видели смо мало пре у огледу на пацову да у томе слу-

рту

ут РА