Osnovi fiziologije

Кочење срца: пегу! уар.

220 ОПТИЦАЊЕ КРВИ

симпатична влакна, тада се посматра, да срце брже куцаи да диастоле постају краће (слике 32 и 33). Као што се види на сликама, утицај почиње тек неко време после надражаја.

патични живци и убрзавају дакле срчани ритам; стога се зову. пегуг. ассејерате

Други живци успоравају, коче срце. То су легуг уааћ, десети _

пар лобањских живаца, који шаљу своје огранке иу срце. Надражи__ ли сеједан вагус у вратноме делу, тада срце успорава својритам, а _ ако је надражај довољно јак, срце стане удиастоли, Ова је чи-

Дани

Слика 33.

Утицај надражаја симпатикуса на жабље срце. Горњи цртеж односи се на преткоморе, доњи на комору. Надражај почиње где се хоризонтална линија спушта у виду једног степена, а престаје где се налази други такав степен.

њеница врло важна, не само што се тиче срчане физиологије, већ и са гледишта опште физиологије, јер нам казује да живци не По увек органе на Раду већ да их могу и спречавати приликама непрекидно ИЕ у извесној "мери: у томе се састоји његов тонус. Кад се у пса пресеку оба вагуса, те ар знатно убрза своје · кудање, Надражај вагуса, ако није одвише јак, развлачи или продужује трајање диастола, и тако смањује број срчаних револуција на јединицу времена. Ако је надражај довољно јак, срце стаје у диастоли. Али после неколико тренутака, срце поново куца, иако надражај и даље траје: та се чињеница објашњава умором живчанога механизма који кочи срце.

Надражај вагуса не делује непосредно на срчани мишић, већ на

Заир . оне његове моторне ганглије, од којих, видесмо, полазе на, Е--

а траје неко време после престанка надражаја. Срчани сим-

У

|